Država nema niti politiku niti fondove za one koji bi želeli da se vrate, kaže dr Vera Dondur

Iz Matematičke gimnaziji mnogobrojni đaci odlaze na fakultet u inostranstvo

Jednog od naših najtalentovanijih mladih matematičara – Teodora fon Burga, prekinuli smo u toku intervjua za prijem na Oksford. Prvi krug je dobro prošao, biće još nekoliko razgovora, ali on se nada da će dobiti indeks ovog prestižnog evropskog univerziteta. Da li to znači da je Srbija ostala bez još jedne naučne zvezde u usponu?

– Ja želim da se vratim u Srbiju posle završetka studija, nije to sporno, ali će sve zavisi od toga kako će se država poneti, a državi jeste u interesu da se ja vratim. Nije toliko bitna plata, već da imam sve uslove koje bih imao i ovde da ostvarim svoj pun potencijal – objašnjava Fon Burg.

On je samo jedan od nekoliko hiljada mladih ljudi koji napuštaju Srbiju, nezadovoljni odnosnom države prema onome što je najvrednije u jednoj zemlji. Fon Burg je razočaran zbog činjenice „da je finansijska podrška Srbije uglavnom odlazila u ruke lošijim učenicima od njega” i da su njegove godine, jer je vrlo rano njegov talenat došao do izražaja na takmičenjima, bile razlog što je nekoliko puta ostajao bez stipendije, budući da se novac delio onima koji su bili u završnim razredima srednje škole.

Na naše pitanje da li je tema neke od sednica Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj bio povratak naših kadrova ili način da se sa njima održi veza ukoliko već odluče da ostanu u inostranstvu, predsednica ovog tela dr Vera Dondur odgovara odrečno, i objašnjava da mi kao država nemamo niti politiku niti fondove za one koji bi želeli da se vrate.

U toku je izrada Strategije razvoja obrazovanja, dodaje, a u delu u vezi sa doktorskim studijama pokušaće da se pronađu neka druga rešenja, poput doktorskih škola na kojima bi predavali i naši stručnjaci iz inostranstva.

– Povratak naših stručnjaka iz sveta je jako komplikovan proces, jer je za svakog od njih potrebno obezbediti pojedinačne uslove. Oni se na institute još i vraćaju, ali je na fakultetima to mnogo teže, jer je potrebno obezbediti novo radno mesto. Rešenje bi bilo da se otvori Fond za sve one koji žele da se vrate i da se organizuju povremeni konkursi za naše vodeće naučnike kojima bi bio obezbeđen posao bez obzira na trenutne potrebe fakulteta – smatra profesorka Dondur.

I ona, kao i Fon Burg, smatra da su najbitniji uslovi u koje se vraćaju stručnjaci, jer više ni stambeno pitanje nije toliki problem. Profesorka dodaje i da su mnoge kolege već u startu razočarane činjenicom da im je potrebno 1.000 evra za priznavanje diploma. Po njenim rečima, izvesna veza sa tim naučnim potencijalom u dijaspori ipak postoji, ali to rade fakulteti individualno.

Država s druge strane tvrdi da podržava talente. U Ministarstvu omladine i sporta kažu da oni pružaju podršku kroz rad Fonda za mlade talente, koji je najveći državni fond u regionu i navode primer baš Teodora fon Burga, koji je po osnovu pobeda na raznim takmičenjima od 2008. godine do danas nagrađen jednokratnim nagradama Fonda u visini od ukupno oko milion dinara.

– Od 2008. godine, od kada je fond u okviru Ministarstva omladine i sporta, podržali smo više od 6.400 srednjoškolaca i studenata i izdvojili preko 1,6 milijardi dinara. U protekle tri godine podržali smo 2.512 učenika jednokratnim nagradama „Dositeja”, stipendirano je 3.000 studenata koji se školuju na univerzitetima čiji je osnivač Republika Srbija, 1.000 njih koji studiranje nastavljaju u inostranstvu – objašnjava Miloš Radosavljević, koordinator Radne grupe Fonda za mlade talente.

Po njegovim rečima, na godišnjem nivou ovo ministarstvo daje do 1.000 stipendija za studiranje u zemlji i do 500 za studiranje u inostranstvu, a ti studenti potpisuju ugovor kojim se obavezuju da će po završetku studija raditi u zemlji najmanje pet godina.

———————————————-

Povratak na određeni period

Na naše pitanje kakvi su dugoročni planovi kada su u pitanju mladi talenti, Miloš Radosavljević odgovara da je to definisano Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja Srbije, od 2010. do 2015. godine, koju je usvojilo Ministarstvo nauke.

Jedan od projekata u ovom dokumentu je povratak istraživača na određeni period, a za to vreme su im obezbeđeni uslovi za rad, sredstva, neophodna oprema i povoljni uslovi stanovanja. Takođe, predviđeno je i umrežavanje istraživača u Srbiji sa kolegama u dijaspori, posete eminentnih srpskih istraživača, kao i podsticaji za istraživače u dijaspori da ovde osnuju preduzeća. Za sada je sve ovo samo slovo na papiru.

Sandra Gucijan

JAGODINA – Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović izjavio je danas na svečanoj akademiji povodom 18 godina Pedagoškog fakulteta u Jagodini i 113 godina obarzovanja učitelja u ovom gradu da Srbija čini sve da bi obrazovanje u našoj zemlji dostiglo moderne standarde.

„Radimo to zbog nas, jer je naš interes da imamo obrazovni sistem koji će doprinositi napretku i prosperitetu čitavog našeg društva“, poručio je ministar.

„Promene koje slede u obrazovanju i obrazovnom sistemu, menjaju tradicionalnu ulogu nastavnika – učitelja. Nova rešenja podrazumevaju da je u centru pažnje đak, uz istovremeno unapređenje uloge vaspitača i učitelja“, objasnio je on.

Polazište u kome su učitelji bili samo isporučioci informacija se menja, nova uloga zahteva da prosvetni radnik bude i vodič, mentor, organizator nastave, savetnik, dodao je Obradović.

„Savremeni pedagoški rad, uz stalno usavršavanje i inovacije, ima izuzetan značaj i važnu ulogu i obrazovanju učitelja“, rekao je Obradović i istakao da je Pedagoški fakultet u Jagodini „dao ogroman doprinos u obrazovanju prosvetnih radnika i zahvaljujući tome centralna Srbija ima kvalitetan i stručan obrazovni kadar.

Pedagoški fakultet u Jagodini uspešno prati i sprovodi sve promene u društvu kako bi unapredio sistem obrazovanja, ocenio je Obradović i istakao da je unapređenje obrazovanja unapređenje prosperiteta Srbije zasnovanog na znanju, socijalnoj pravdi na principima demokratije.

Obradoviću je, dekan fakulteta prof. Sretko Divljan uručio „posebnu zahvalnicu“ za razvoj ove visokoobrazovne ustanove.

Zahvaljujći se Obradović je istakao da to priznanje nije samo njegovo već i priznanje Vladi i Ministratsvu prosvete.

„Lepo je imati viziju i znati šta hoćete, ali je potrebno obezbediti sredstva da bi mogli unaprediti obrazovanje, a ja to, bez Vlade, ne bih mogao“, dodao je Obradović.

„Posebnu zahvalnicu“ dobio je i gradonačelnik Jagodine Dragan Marković – Palma koji je podsetio da će uskoro u Jagodini biti završena Tehnička škola, koja je započeta pre 15 godina, a njenom izgradnjom Pedagoški fakultet će dobiti više prostora za nove studente.

Blic

Ministarstvo prosvete počelo je proveravanje prvih prijava koje pristižu na nedavno otvorenu SOS liniju za prijavu nasilja u školama.

Foto: Tanjug (arhiva)

Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović izjavio je danas u Jagodini da je otvaranje te linije dobar način da se brže reaguje na svaki slučaj nasilja u školama, i da se ispuni prazan prostor između žrtve, roditelja, nastavnika, škole, prosvetne inspekcije, školske uprave i ministarstva.

„To je prilika da neko prijavi nešto što pod drugim okolnostima ne bi učinio. Može da se navede ime, a prijava može da bude i anonimna“, rekao je Obradović u Jagodini, gde je prisustvovao Svečanoj akademiji povodom Dana Pedagoškog fakulteta.

Ministar je najavio da će početkom drugog polugodišta od školskih uprava dobiti javne podatke o tome koliko je slučajeva nasilja zvanično prijavljeno školama uzimajući u obzir i podatke dobijene preko SOS telefona.

SOS broj – 0800-200-201, na koji može da se prijavi nasilje u školama, sa ciljem iskorenjivanja nasilja i stvaranja bezbednih škola otvoren je prošlog četvrtka, a poziv je besplatan.

(Beta)

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Građani protestovali u Banji Koviljači zbog problema sa ilegalnim imigrantima

Beograd, Banja Koviljača – Okružni tužilac u Loznici utvrdio je da nema elemenata za podnošenje krivične prijave protiv ilegalnog imigranta koji je u Banji Koviljači u utorak uveče udario sedmogodišnju devojčicu u čelo, saznaje Danas. Ipak, prema izvoru našeg lista, postoje elementi za pokretanje prekršajnog postupka.

Dijana Jovanović, majka, kaže da je devojčicu posred čela udario imigrant, dok se vraćala kući iz komšiluka, nakon čega je odvedena na pregled u loznički Dom zdravlja.

Kako saznajemo, devojčici nisu konstatovane vidljive povrede niti je bila u stanju šoka. Nju je saslušala i policija, a istražni postupak još traje.

Nakon nemilog događaja, meštani Banje Koviljače su na jedan sat blokirali magistralni put Loznica – Mali Zvornik, tražeći hitno izmeštanje svih imigranata iz svog mesta. Juče su sa istim zahtevom ušli u osnovnu školu „Vera Blagojević“ tražeći obustavu nastave.

Milan Marić, direktor OŠ „Vera Blagojević“, kaže za Danas da su roditelji nenajavljeno ušli u školu u prepodnevnim časovima, pokušavajući da prekinu nastavu.

– Upozorili smo ih da mi nismo prava adresa za ispunjenje takvog zahteva. Profesori ne mogu samoinicijativno da obustave nastavu, već odluku o tome mora da donese lokalna samouprava. Roditeljima smo savetovali da napišu dopis opštini, a ne da upadaju u školu – kaže Marić.

Prema njegovim rečima, roditelji su nakon izlaska iz škole ostali u dvorištu, čekajući ministra rada i socijalne politike Rasima Ljajića.

Predsednik Saveta roditelja u osnovnoj školi Dejan Stalović potvrdio je za Danas da će roditelji odluku o daljim koracima doneti nakon razgovora sa ministrom Ljajićem.

– Nećemo sprečiti decu da idu u školu, ali na koji vid protesta ćemo se odlučiti, zavisi od garancije države kojom brzinom će rešiti problem prekobrojnih ilegalnih imigranata u Banji Koviljači. Ukoliko dobijemo uverenja da će se to pitanje što pre rešiti, imaćemo strpljenja. U suprotnom ćemo blokirati puteve ili protestovati na neki drugi način, o čemu ćemo naknadno doneti odluku – rekao je Stalović.

U Banji Koviljači se prema procenama nalazi više od 2.500 ilegalnih imigranata. Kapacitet tamošnjeg Centra za azil od 84 mesta, odavno je popunjen. Vlada Srbije je obrazovala komisiju za hitno rešavanje problema azilanata i najavila pronalaženje lokacije gde će oni biti smešteni. U opticaju su bile napuštene kasarne, ali i prazne škole i socijalne ustanove. Međutim, u proteklih mesec dana ništa nije urađeno na rešavanju ovog problema.

Optužnica zbog silovanja

Šabac – Više javno tužilaštvo u Šapcu potvrdilo je juče da je podiglo optužnicu protiv azilanta iz Avganistana Abdirašida N. (28) zbog silovanja državljanke Velike Britanije V. R. (38) u Banji Koviljači. Prema navodima optužnice, on je 21. oktobra, zajedno sa četiri sunarodnika, izvršio obljubu nad V.R. Nakon toga je uhapšen i od tada boravi u pritvoru.

Otkriveno osam ilegalnih imigranata

Beograd – Uprava carina saopštila je juče da je u okolini Beograda pronađeno osam ilegalnih imigranata nepoznate nacionalnosti, u kamionu makedonskih registarskih tablica. Oni su otkriveni pošto je tokom pregleda kamiona koji je bio prijavljen za carinjenje otkriveno da je presečena sajla na prikolici.

Danas

Đaci u Lebanu piju zagađenu vodu

Uvodi nadjena ešerihija koli i streptokoke

Republička sanitarna inspekcija u Leskovcu zapretila je da će zatvoriti Osnovnu školu „Radoje Domanović“ u lebanskom selu Bošnjace i još četiri isturena odeljenja škole u Lugaru, Cekavici, Pertatu i velikom Vojlovcu, sa ukupno 532 učenika, zbog neispravne vode za piće. U vodi su pronađene ešerhija koli i streptokoke. Direktor škole Goran Pejković kaže da je bespomoćan jer je račun te obrazovne ustanove blokiran, a u lokalnoj samoupravi tvrde da neće dozvoliti zatvaranje škola.

– Ovaj problem sa prisustvom ešerihije koli, streptokokama i drugim bakterijama fekalnog porekla u vodi mesecima je prisutan i više se ne može tolerisati. Izdao sam rešenja za zabranu korišenja vode i ukoliko se ne uklone nedostaci, za koji dan će sve škole biti zatvorene – priča za „Blic“ Goran Stamenković, načelnik Sanitarne inspekcije.

U tom delu lebanske opštine ne postoji gradski vodovod, pa se škole, kao i stanovništvo, vodom za piće snabdevaju iz arterijskih bunara. Po nalogu iste inspekcije u isturenim odeljenjima su pre četiri godine postavljeni hlorinatori i filteri za prečišćavanje vode, ali u međuvremenu su ili pokvareni, ili su izgubili svoju funkciji jer nisu servisirani. U matičnoj školi je pre dve godine postavljen ultravioletni aparat, ali ni on dve godine nije proveran zbog nedostataka novca.

Uprkos zabrani, deca su juče pila vodu sa česmama u školskom hodniku, a voda se, po priznanju direktora, pije i u isturenim odeljenjima.

Goran Pejković

– Neka deca donose vodu u flašicama, druga piju vodu koju domar donosi u kofi, ali ne možemo svima zabraniti da koriste onu sa česama – dodaje direktor.

U rešenju inspekcije navodi se da je voda neispravna i za sanitarno-higijenske potrebe, ali se ona upotrebljava i u te svrhe. Pejković upire prst u lokalnu samoupravu i kaže da je osnovni problem što škola četiri godine nije radila analizu vode jer ne može da izdvoji četiri do pet hiljada dinara.

– Račun škole je u blokadi za 3,2 miliona dinara, a kompjutere, video-bim i ostalu tehniku dobijamo iz donacija – priča direktor, kome se čini da se neispravnoj vodi za piće pridaje i suviše veliki značaj.

Istog je mišljenja i zamenik predsednika opštine Lebane Zoran Ilić.

– Tu istu vodu deca piju u svojim kućama, kao i njihovi roditelji – kaže Ilić. On objašnjava da je lokalna samouprava pre četiri godine po instrukcijama sanitarne inspekcije kupila hlorinatore i UV aparate, a da sada ista inspekcija traži isključivo ultravioletne aparate.

– Nećemo dozvoliti zatvaranje škola i u narednim danima ćemo uraditi sve što je potrebno za bezbednost dece. Radimo i na deblokiranju računa, ali direktori moraju i sami da učine nešto za svoje škole – komentariše Ilić.

Sanitarna inspekcija je nekoliko od ovih škola zatvarala prethodnih godina zbog građevinskih nedostataka, koje je lokalna samouprava otklonila.

– Tu smo imali odličnu saradnju i očekivao sam i da po pitanje vode sarađujemo na isti način – veli načelnik Stamenković.

Opomena Gerontološkom centru

Sanitarna inspekcija izrekla je opomenu Gerentološkom centru u Leskovcu zbog prljavog posuđa. Konstatovano je da je posuđe u kome se sprema jelo nečisto, ali nije navedeno da li su pronađene neke od bakterija.

blic

РТВ

Родитељи ученика у појединим новосадским школама тврде да деца из неких предмета бирају за коју ће оцену радити тест што, како кажу, није педагошки.

Ради се, међутим, о неспоразуму између родитеља и просветних радника, тј. о увођењу тестова са више нивоа сложености како би знање ученика било квалитетније. У Школској управи Нови Сад истичу да би такав начин рада требало да се примењује током целог школовања.

ОШ „Светозар Милетић“ у Тителу једина је у Србији у којој запослени већ два месеца не примају плате. Разлог за то је лоша комуникација између школе и локалне самоуправе са једне и покрајинског секретаријата и школске управе са друге стране.

РТВ

Ogorčeni – Roditelji učenika O.Š. „Vera Blagojević“ zbog napada azilanta na dete traže da se hitno reši problem imigranata

Visok tamnoputi čovek, obučen u crnu majicu, ponudio joj je „koka-kolu“. Kada je odbila, udario je i pobegao … Dijana Jovanović, majka devojčice

Revoltirani zbog prekjučerašnjeg napada jednog stranog državljanina na sedmogodišnju devojčicu roditelji učenika Osnovne škole „Vera Blagojević“ u Banji Koviljači juče su blokirali školsku zgradu!

Oni zahtevaju da država hitno reši problem povećanog priliva ilegalnih imigranata u to mesto. Član Saveta roditelja Goran Lukić rekao je da su na taj simboličan način želeli da upozore državu na potrebu hitnog rešavanja problema imigranata u Banji Koviljači. Oko 200 roditelja ostalo je juče za vreme prvog časa popodnevne smene u holu škole.

Dete pod stresom

Povod novog nezadovoljstva građana je napad stranog državljanina na učenicu ove škole. Majka devojčice Dijana Jovanović rekla je juče pred okupljenim roditeljima da dete zbog pretrpljenog šoka nije moglo da dođe na nastavu i apelovala na njih da ne dozvole da se nešto slično desi njihovoj deci.

Ljajić: Cilj je zatvaranje Centra za azil

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić istakao je na sastanku sa žiteljima Banje Koviljače da je dugoročni cilj da se u potpunosti zatvori Centar za azil jer ugrožava turističke potencijale ovog mesta. On je rekao da je Vlada Srbije odredila lokaciju novog centra i da su u toku tehničke pripreme oko toga.

– Celu noć moju devojčicu boli glava i nije spavala! Ona je pod velikim stresom. Noćas mi viče: „Mama, nemoj više nikada da mi obučeš crnu jaknu.“ To je njen strah od čoveka koji ju je sinoć napao. Ona ima samo sedam godina. To je strašno – poručila je vidno potresena Dijana Jovanović.

Ona je ispričala za Press da je devojčicu u ponedeljak oko 17 časova jedan čovek crne puti udario pesnicom iznad levog oka dok se vraćala kući.

– Ona je meni i policiji ispričala da je iz susedne mračne uličice izašao visok, tamnoputi čovek, obučen u crnu majicu sa tigrom, sa jako belim zubima i ponudio joj „koka-kolu“. Kada je odbila, on je nešto rekao na njoj nerazumljivom jeziku i udario ju je pesnicom u glavu, iznad levog oka. Tada je vrisnula, a on je pobegao. Odmah smo sve prijavili policiji, a dete odveli lekaru koji je konstatovao da ima oteklinu na tom mestu – ispričala je majka devojčice koja je tim povodom dala izjavu policiji.

Sve više azilanata

U ponedeljak uveče je u centru mesta, zbog napada na učenicu, na jedan sat bio blokiran i magistralni put Loznica – Mali Zvornik. U Policijskoj upravi Šabac potvrđeno je da je slučaj prijavljen i da je postupak u toku.

Školsko dvorište … Okupljeni roditelji pre nego što su ušli u hol

Početkom novembra roditelji u Banji Koviljači nisu puštali decu u školu tvrdeći da im je ugrožena bezbednost zbog sve većeg broja imigranata. Bojkot je završen nakon sedam dana kada je Vlada Srbije osnovala komisiju za rešenje problema velikog broja imigranata u Banji Koviljači. Prema podacima lokalne policije, početkom novembra, van Centra za azil u Banji Koviljači koji ima 80 mesta, boravilo je više od 2.500 stranaca iz Afrike i Azije, što je gotovo polovina ukupnog broja stanovnika ovog mesta.

S. Trifunović