Tanjug

Beograd — Forum beogradskih gimnazija saopšava da direktori škola širom Srbije odbijaju da sprovedu naredbu Ministarstva prosvete o smanjenju plata profesorima u štrajku.

U saopštenju se navodi da „to pokazuje da Ministarstvo prosvete nije doraslo krizi u školstvu“.

Forum navodi i da je Aktiv direktora škola iz Nove Varoši uputio Ministarstvu prosvete dopis kojim je tražio da im se objasni „model kažnjavanja“ zaposlenih u štrajku, kao i da se rešenje mora tražiti u dogovoru sindikata i ministra prosvete.

Dopis koji sadrži pravna tumačenja kojim se osporava zakonitost naređenja Ministarstva uputio je i Aktiv direktora škola iz Zemuna, a direktori osnovnih i srednjih škola Nišavskog okruga istakli su u dopisu da nisu saglasni s najavljenim umanjenjem zarada za februar na osnovu evidentiranih efektivnih časova rada za svakog zaposlenog.

„Oni misle da u interesu učenika štrajk treba prekinuti i u potpunosti izvršavati aktivnosti predviđene godišnjim planom rada. Uslov da se to postigne jeste da Ministarstvo na efikasan način prosledi sve važne informacije u vezi sa pregovorima sa sindikatima i ispunjenjem zahteva, kako bi zaposleni bili u potpunosti informisani“, ističe Forum gimnazija.

Aktiv direktora škola beogradske Opštine Savski venac je, takođe u dopisu naglasio da će, ukoliko im ne stigne tumačenje o načinima i pravnom osnovu oduzimanja od plate, predati konačni obračun bez umanjenja, a sličnog stava je i Aktiv beogradske opštine Stari grad.

Direktori – članovi Društva direktora škola Srbije pre nekoliko dana su poručili ministru prosvete da “svi oni koji misle da se problemi u prosveti Srbije može rešavati silom neka prvo krenu od nas, jer mi više volimo da trpimo nepravdu nego da je činimo”, navodi se u saopštenju.

 

 

Izvor: Tanjug

Beograd — Sindikati prosvete trebalo bi danas da vladi i Ministarstvu prosvete upute dopis kojim traže nastavak pregovora o poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih.

Ministar obrazovanja Žarko Obradović rekao je da će se o njihovim zahtevima najpre konsultovati sa premijerom Mirkom Cvetkovićem.

Sindikati prosvete su odlučili, na sastanku u subotu, da se danas u ponedeljak uputi dopis sa zahtevima sindikata ministru prosvete, a sa njihovim zahtevima biće upoznat i predsednik Srbije Boris Tadić.

„Tražimo da se ponovo sedne za pregovarački sto i da se ova svojevrsna pat pozicija reši“, rekao je predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije Slobodan Brajković.

On je naveo da je svakome stalo da se situacija, u kojoj zaposleni u prosveti štrajkuju mesec i po dana, što pre reši.

„Ne može ministar da kaže da pregovora više neće biti, jer nam ne ostaje drugo nego da štrajkujemo“, rekao je Brajković.

Sindikati prosvete koji od kraja januara štrakuju, nezadovoljni materijalnim položajem i stanjem u obrazovanju, pored zahteva za nastavak pregovora sa vladom najavili su da će 25. marta organizovati protestni miting u Beogradu.

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikat radnika u prosveti Srbije i Sindikat „Nezavisnost“ traže povećanje zarada od majske i oktobarske plate za po pet odsto, kao i usklađivanje zarada sa indeksom potrošačkih cena, za šta je, kako tvrde, potrebno manje od dve milijarde dinara.

Prosvetni radnici ne odustaju ni od zahteva za izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i izmene Posebnog kolektivnog ugovora za osnovne i srednje škole i domove učenika, o kome su pregovori u toku.

Vlada je o zahtevima tri sindikata vodila pregovore do polovine februara i nakon već potpisanog Protokola o poboljšnaju materijalnog položaja, kojim je predviđeno povećanje zarade od oko 13 odsto, uz uslov da se u budžet sredstva slivaju po planiranoj dinamici.

Četvrti, Sindikat obrazovanja Srbije prihvatio je Protokol i izašao iz štrajka, a zaposlenima u prosveti koji su nastavili protest, Ministarstvo prosvete je poručilo da će dobiti umanjene zarade, odnosno da će im plate biti isplaćene u skladu da realnim vremenom rada.

 

 

Srpska deca biju učitelje, „vode ljubav“ na „audijima“, prodaju gola tela preko interneta… Stručnjaci krive škole, rijalitije i roditelje, a Milka Canić savetuje – gledanje boksa!

Što je dete u Srbiji bolje, to gore po njega!

Matematički genije Teodor fon Burg (18), koji je sa devet godina rešavao zadatke nad kojima su morali da se zamisle i profesori, zbog fizičkog maltretiranja vršnjaka morao je da promeni čak pet osnovnih škola!

– Tukli su me, ali više boli psihičko iživljavanje! Deca su u tom periodu užasno surova, a pošto sam se oduvek razlikovao od njih, najlakše im je bilo da me maltretiraju. Nisam konfliktan, pa je jedini način da nesmetano pohađam nastavu bio da menjam škole – priča Teodor, koji je na svetskim takmičenjima iz matematike do sada osvojio osam zlatnih, sedam srebrnih i dve bronzane medalje.

„Devojčice se seksualno iživljavale nad vršnjakinjom“, „Bacili drugaricu s prozora škole“, „Devojčice se gole slikaju i snimke prodaju preko interneta“, „Grupa srednjoškolaca pretukla poštara i odnela mu novac za penzije“, „Četrnaestogodišnji dečak izmlatio babu i uzeo joj penziju kako bi kupio ‘dozu’“… Ovako bismo mogli pisati unedogled. Maloletnici svakog dana čine najstrašnija krivična dela.

– I ranije su ljudi živeli teško, nisu svi imali novca, bilo je ratova, ali nije bilo ovoliko delinkvenata i ovakvih grozota. Mislim da su najvećim delom krivi rijaliti programi i katastrofalan obrazovni sistem! Rijaliti programi su najveća sramota za naš narod i mislim da u Skupštini treba da bude pokrenuta javna rasprava koja će omogućiti njihovo zabranjivanje! Jao, što me čačkate na tu temu?! Odmah se unervozim i kosa počne da mi se diže čim pomislim na njih… – iskrena je Milka Canić, lingvista i revizor kviza „Slagalica“. Prema njenim rečima, mladi tamo vide sve što ne valja, i to prenose u svoj život.

– Način ponašanja, govora, oblačenja. Sve je toliko skaradno, a da zlo bude veće, oni to gledaju s roditeljima, koji u rijalitijima ne vide ništa sporno! – kaže Canićeva. Prema njenim rečima, gledanje sportskog programa i kvizova je idealno za edukaciju mladih.

– I boks je bolji od „Dvora“, „Malog Brata“ i sličnih gluposti. Sportske utakmice uče mlade da se takmiče, razvijaju borilački duh i brinu o zdravlju – smatra Milka.

Na pitanje kako pomoći mladima i omogućiti im normalan život, kako im pružiti šansu da budu „društveno korisne osobe“, psiholog Nada Jovičić kaže da se to danas graniči s nemogućim.

– Internet je najveće zlo koje im nikako ne možete zabraniti, a preko njega će videti sve moguće grozote. Šta mislite, kako na razvoj deteta od devet, deset godina može da utiče gledanje pornografskog sadržaja koje pronađe na internetu? – pita Jovičićeva. Ona smatra da je nadzor roditelja zatajio i da svakom ne treba ni dozvoliti da bude roditelj.

– Za sve i svašta postoje škole, samo vas roditeljstvu niko ne uči, a i te kako bi trebalo. Ne rode se svi s tim instinktom. Mnogi misle da biti roditelj znači dati novac ili kupiti nove patike, što je daleko od ispravnog – kaže Jovičićeva.

Ovo rade naša deca

10. mart 2011.

Tri mladića u centru Beograda pretukla i vređala Roma, učenika trećeg razreda Trgovačke škole, saopštio je Nacionalni savet Roma.

9. mart 2011.

Učenica Ugostiteljsko-turističke škole N. A. (17) iz Niša ubola je nožem u nogu učenika škole Čedomira M. (18) iz Donje Vrežine. On je zadobio teške telesne povrede i operisan je u Kliničkom centru u Nišu.

4. mart 2011.

Internetom kruži snimak seksa ispred Beogradske arene. Akteri su „namontirana“ crnka i tip sa skupim „audijem“. Omladina, sudeći po komentarima sa interneta, nije bila nimalo iznenađena snimkom. „Pa, to je normalno. To svi rade tako“, glasila je većina komentara.

Februar 2011.

U Novom Sadu otkrivene su učenice sedmog i osmog razreda koje se bave veb-prostitucijom. One prodaju svoje pornografske snimke sajtovima po ceni od 50 do 250 evra. Na njima sajtovi dečje pornografije mesečno zarade i do 10.000 evra. Ovaj vid prostitucije sve je češći među maloletnicama, od kojih najmlađe imaju svega deset godina!

Decembar 2010.

Dva mladića sačekala profesorku geografije Dvanaeste beogradske gimnazije na parkingu škole, izbušili joj gume na automobilu, a potom ju je jedan od njih brutalno pretukao. U pomoć profesorki pritekao domar, koga je jedan od napadača oborio na zemlju i potom pobegao.

Februar 2010.

Kriminalistička policija uhapsila dvojicu učenika Srednje ekonomske škole u Novom Sadu jer su uz upotrebu oružja, maskirani kapama i šalovima, ušli u poštu i oteli 280.000 dinara.

 

Maj 2010.

U osnovnoj školi u Novom Sadu snimljen je seksualni odnos između trinaestogodišnje učenice i njenog dve godine starijeg „druga“. Snimak od dvadeset minuta, koji je napravljen u školskoj svlačionici, završio na mobilnim telefonima svih đaka, ali i mnogih roditelja.

Maj 2008.

Trinaestogodišnju učenicu pirotske osnovne škole brutalno su osam sati zlostavljale četiri školske drugarice. Devojčicu su odvele u stan jedne od nasilnica, gde su je tukle, seksualno maltretirale i sve snimile mobilnim telefonom.

Branko Kockica: Kao ministar prosvete, rešiću problem obrazovanja!

Branko Milićević, autor i voditelj čuvene dečje emisije „Kocka, kocka, kockica“, smatra da današnje TV emisije i laka dostupnost interneta više nego bilo šta drugo utiču na formiranje sistema kod dece.

– Na znam više da li decu treba zaštititi od surove fikcije sa ekrana ili ih ostaviti nepripremljene za susret sa surovom stvarnošću? Emisije tipa „Kocka, kocka, kockica“ više ne postoje, a naših igranih programa na televizijama nema – kaže Branko. Na pitanje da li smatra da i obrazovni sistem negativno utiče na ponašanje omladine i da li ga treba menjati, odgovara:

– Zasad sam ekspert jedino za dečje pozorište. Ali, ako me postave za ministra prosvete, pozabaviću se tim problemom.

Školu mrzi 80 odsto osmaka!

Čak 80 odsto učenika na početku školovanja voli da ide na časove, dok na kraju osmog razreda isto toliko njih mrzi školu, izjavio je profesor Ivan Ivić, saradnik Nacionalnog prosvetnog saveta!

– Vaspitna uloga škole mora biti ojačana, a međunarodno PISA testiranje pokazalo je da se ništa značajno nije promenilo u načinu rada škola – objasnio je Ivić. Prema njegovim rečima, loše je to što su ovi testovi pokazali da je jedna trećina učenika funkcionalno nepismena.

Bajford: Borimo se

Timoti Bajford, čuveni režiser i scenarista kultnih dečjih serija, kao što su „Neven“, „Poletarac“, „Babino unuče“ i „Nedeljni zabavnik“, objavio je borbu protiv loših dečjih programa!

– Pre nekoliko dana postao sam savetnik dečje redakcije na RTS i iz petnih žila ću se truditi da decu navedem na pravi put. Prvo ćemo uvesti redovan termin na koji će najmlađi moći da računaju, tako da u to vreme sigurno neće gledati kojekakve rijaliti programe! – optimističan je Bajford.

Sve je to zbog novca!

Psiholog Nada Jovičić kaže da većina problema u koju upadaju mladi nastaje zbog novca!

– Maloletnici snimaju sebe bez odeće i to prodaju kako bi zaradili novac za kupovinu garderobe, najnovijeg modela telefona i svakojakih gluposti! Deca vide da neki njihovi vršnjaci imaju te stvari i oni ne žele da se izdvajaju, već se na sve moguće načine trude da to i dobiju. Krađa i prostitucija su samo neki od načina koji im omogućavaju da dobiju željeno – objašnjava Jovičićeva.

Srbija – zemlja s najmanje visokoobrazovanih u Evropi

Srbija sa svojih 6,5 odsto fakultetski obrazovanih građana nije samo najgora u Evropi već je zbog loše obrazovne politike i propuštenih šansi za reforme u ovom trenutku „milenijumima“ daleko od ispunjenja evropskog standarda. Dok u Sloveniji ima više od 22 odsto visokoobrazovanih, u Hrvatskoj ih je najmanje 15 odsto, u Makedoniji 7,3, dok podaci za BiH nisu precizni. Na listi Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj najbolje se kotiraju skandinavske zemlje i zemlje Beneluksa, gde se prosek kreće od 30 do 36,4 odsto.

Аutor Katarina Martić, Kurir

 

 

 

ПОЛИТИКА

Следеће школске године почиње пилот програм новог система финансирања школа који ће узимати у обзир и величину школе, врсту грејања, густину насељености места, квалитет путева..

У новом систему финансирања по ученику новац који ће школа добијати зависиће пре свега од броја ђака, али и од броја одељења, годишта ученика, наставног плана и програма, локације школе, наставе на мањинским језицима… То значи да неће сваки ученик коштати исто и да ће узимати у обзир и величина школе, врста грејања, густина насељености места у којем се школа налази, квалитет путева…

Директор и школски одбор одлучиваће о потребном броју запослених на основу буџета, наставног плана и програма, величини и броја одељења. Да не би било великих разлика, плате ће бити одређиване на националном нивоу, а износ који ће школе добијати зависиће и од броја ученика с посебним потребама и броја ђака који долазе из социјално угрожених средина.

Др Десанка Радуновић, председница НПС, на чији је предлог и представљен овај нови концепт финансирања предуниверзитетског образовања, сматра да је добро да се на време чује шта је то што се припрема и евентуално дају неке сугестије, како после не би било непријатних изненађења.

По речима државне секретарке у Министарству просвете др Тинде Ковач Церовић, ово је само добра полазна основа на којој ће се још радити, а у радној групи биће и представници Министарства финансија и локалне самоуправе, јер се мора видети како ће то тачно да функционише и који су капацитети, будући да и општине и директоре очекује повећан обим посла.

Пилот пројекат би, по очекивању стручњака Министарства просвете, требало да крене следеће школске године, а према кровном закону о образовању, финансирање по ученику заживеће од школске 2014/15. године.

Како објашњава др Розалинд Левачић, консултантпројекта „Пружање унапређених услуга на локалном нивоу – ДИЛС” Министарства просвете и професорка Универзитета у Лондону, основни циљ који се жели постићи је транспарентни систем финансирања школа, затим праведност и ефикасност у расподели новца, већа укљученост родитеља и локалне заједнице…

– У новом систему директор и школски одбор планираће буџет школе, а директор ће уз помоћ рачуновође управљати буџетом и запошљавати раднике. Постоје два система финансирања: директно – када новац долази директно на рачун школе и општина не може да га преусмери и индиректно – у којем су општине посредници. Ја препоручујем овај други модел за Србију, јер је код првог неопходан добро развијен информациони систем, што није случај у вашој земљи – објашњава овај експерт Светске банке и каже да је тренутно таква ситуација да неке општине учествују у суфинансирању и то раде коректно, док неке не учествују уопште.

Она каже и да ће богате и сиромашне општине добијати различите износе новца од државе (од 80 до 100 одсто), а да ће општине онда финансирати остатак. По њеном мишљењу није добро да се локалној самоуправи дозволи потпуна самосталност, јер то може довести до тога да богате општине дају школама више пара, што је неправедно према школама и ученицима у неразвијеним регионима.

– У Великој Британији, где живим, овај систем добро функционише и то већ 20 година, а као успешан се показао и у Бугарској, Литванији, Словачкој, Грузији, Јерменији, Естонији, Мађарској – каже Розалинд Левачић. С друге стране, пилот пројекат није био успешан у Азербејџану у периоду 2005–2007. година, а слично је прошао и у осам покрајина у Румунији.

Чланови НПС, међутим, изражавају бојазан да ће у читавој причи страдати мале и сеоске школе и да ће све зависити од тога како су дефинисани критеријуми по којима ће се додељивати новац.

– Оно што наставнике плаши у овом систему јесте да ће нам плате бити исте, дакле и ономе који има 20 ученика и колеги који ради у сеоској школи са петоро ђака. Ако ће то бити тако, поставља се питање чему онда нови систем финансирања – пита Бранислав Павловић, председник Синдиката образовања Србије.

„Увек нам увале нечији модел који баш у тој земљи не функционише”, наставља Павловић и додаје да поуздано зна да је Словенија, која нам је врло слична, одбила овај систем, а да је у Бугарској 20 одсто људи остало без посла. По његовом мишљењу, овај систем може да се примени у средњем образовању, где су школе ипак сличније, али не и у основном.

Др Стеван Станковић, професор Географског факултета скептичан је када је у питању нови концепт финансирања, јер како каже, „не знамо ни колико нас има у Србији” – министарство говори о 107.000 просветних радника, синдикати о 128.000, а званична статистика о 135.076 просветара.

– До 2002. године без становника је остало 27 насеља, а од тада још десетак. Општина Чукарица има 16 основних школа, колико их је на територији општине Зајечар. Повећао се број пограничних и самим тим неразвијених општина. Ко ће одређивати квалитет путева, у многим местима још имамо макадам, а у Војводини и летњи пут. Бојим се да улазимо у непознато с много непознатих, а онда ће се то множити по некој формули – каже др Станковић.

Иако је експерт Светске банке рекла да ће у новом систему због више надлежности одговорности директорима следовати и веће плате, чланови НПС питали како ће се набавити додатни новац за све то када се већ годинама готово цео буџет за образовање троши само на плате просветних радника.

Сандра Гуцијан

 

 

РТС

Представници три просветна синдиката затражили су наставак преговора са Владом Србије, у супротном прете протестом и могућношћу штрајка глађу.Синдикати просвете који од краја јануара штрајкују, незадовољни материјалним положајем и стањем у образовању, затражиће наставак преговора са Владом о њиховим захтевима, а 25. марта организоваће и протестни митинг у Београду.

То је одлучено на заједничкој седници главних одбора три синдиката у штрајку, рекао је агенцији Танјуг председник синдиката „Независност“ Томислав Живановић и најавио да ће се наставак преговора тражити у допису који ће у понедељак, 14. марта, бити прослеђен министру Жарку Обрадовићу.

Живановић је рекао да ће допис бити упућен и председнику Србије Борису Тадићу и додао да ће 25. марта у школама чланицама три синдиката бити организована потпуна обустава рада.

„Уколико преговори не буду настављени, чланови главних одбора синдиката ступиће у штрајк глађу, а остало чланство подржаће их потпуном обуставом рада“, рекао је Живановић.

Седница главних одбора Уније синдиката просветних радника Србије, Синдиката радника у просвети Србије и Синдиката „Независност“ одржана је у Првој београдској гимназији и трајала је два и по сата.

Министар просвете Жарко Обрадовић у изјави агенцији Танјуг кратко је рекао да није упознат са данашњим одлукама синдиката и да ће њихове захтеве коментарисати када добије допис.

Захтеви синдиката

Синдикати траже повећање зарада од мајске и октобарске плате за по пет одсто, као и усклађивање зарада с индексом потрошачких цена, односно повећање зарада на годишњем нивоу за 18 до 20 одсто.

Просветни радници не одустају ни од захтева за измене и допуне Закона о основама система образовања и васпитања и измене Посебног колективног уговора за основне и средње школе и домове ученика, о коме су преговори у току.

Влада је о захтевима три синдиката наставила преговоре и након потписивања Протокола о побољшнају материјалног положаја, којим је предвиђено повећање зараде од око 13 одсто, уз услов да се у буџет средства сливају по планираној динамици.

Последњи пут преговори са синдикатима одржани су половином фебруара, када је министар Жарко Обрадовић рекао да се о зарадама више неће разговарати, јер ће плате, како је рекао, зависити од економске ситуације.

Синдикат образовања Србије прихватио је Протокол и изашао из штрајка, а запосленима у просвети који су наставили протест, Министарство просвете је поручило да ће добити умањене зараде, односно да ће им плате бити исплаћене у складу да реалним временом рада.

Просветарима први део фебруарске плате, исплаћене 7. марта, није умањен, али, како је најављено само из техничких разлога, јер је исплаћена аконтација, односно да ће други део фебруарске зараде 20. или 21. фебруара бити умањен.