Ова власт као и већина власти на овим просторима се понаша «социјално одговорно», јер прича једно, а ради друго, те је образовање по просечној плати довела на најнижи ниво плата запослених у образовању у земљама у окружењу, као и нижи ниво од просечних плата у јавим предузећима која су изразити губиташи, а истовремено деле добит у истим предузећима. Да ли је потребно поменути образовну и квалификациону структуру запослених у просвети и поредити је са структуром у већини јавних предузећа.

Претходни разговори око плата у образовању су били јануара 2009. године, потписани протокол није испоштован. Министре ко је крив? Септембар месец 2010. године је био врућ за Владу, те је са Премијером уговорен састанак, после кога се све десило по систему «празних обећања», јер иза тога стиже протокол у коме нема ничег од договореног, који је посебно понизио просветне раднике. ГСПРС „Независност“ је у више наврата предлагао да се ускладе плате запослених у образовању са осталим буџетским корисницима пре замрзавања у току октобра 2010. године, о шта су се ресорна министарства оглушила. Циљ нам је био да се најмање плаћеним категоријама обезбеди гарантована минимална зарада, а да се са тим усагласе коефицијенти и задржи раније достигнути однос, што би се дефинисало Протоколом и Уредбом. Непосредно после оваквог игнорантског односа Владе у првој половини новембра је затражено хитно потписивање Протокола и у супротном запрећено штрајком, јер се није поштовао члан 18. ПКУ (у коме се говори о обавези потписивања Протокола до 15. новембра). Крајем новембра је по трећи пут упућен захтев за доношење Уредбе за предшколско образовање. Нико и никада није удостоио синдикате и почео преговоре са њима. Након оваквог оглушивања и игнорисања ГСПРС „Независност“ није ништа друго остало до организовања и вођења штрајка у нади да ће осионој Влади и ресорним министрима показати да у Србији постоје и просветни радници. Или, политичари имају за циљ да их обликују у просјаке и јаднике? Да ли је на делу покушај освете лоших ђака? Они мисле да могу да обаве данашњи посао јучерашњим методама, а да се ту затекну и сутра. Ми смо спремни да им опростимо, јер греше из страха да не погреше.

Главни одбор ГСПРС «Независност» је донео одлуку о ступању у штрајк и о томе обавестио Владу, ресорна министарства, начелнике школских управа и директоре школа. У «законски» штрајк ступили смо 24. 01. 2011. године, са почетком прве смене у школама, а даље организовање и вођење штрајка координирамо са другим репрезентативним синдикатима до потпуне обуставе наставе које се планира од 28. 01. 2011. године и трајаће до остварења захтева. Успех је увек дете смелости!

Обавештени 27.12.2010. Влада, ресорна министарства, начелници школски управа, директори и медији, одмах сутрадан уследио је позив за преговоре. Медјутим, ресорна министарства су потом «ћутала» све до 21.01.2011. године, те су на тај начин прекршили Закон о штрајку и Закон о раду који се односе на обавезу преговарања страна у спору пре почетка и за време трајања штрајка.

Да побољшања материјалног положаја запослених у образовању неће бити говоре и други чланови Закона о буџету: чланом 13. се продужава мораторијум на финансијски део Општег колективног уговора и суспендује могућност исплате свих врста награда предвиђених Посебним колективним уговором, осим јубиларних награда које су стечене у 2011. години, те је на тај начин још једном Влада прибегла дискриминацији запослених, а све у циљу поделе и прављења раздора у бићу просветара и покушаја рушења ИНСТИТУЦИЈЕ СИНДИКАТА. Чланом 8. Закона о буџету Влада је дефинитивно утврдила повећање плата у следећој години и на тај начин елиминисала синдикате и потпуно угасила социјалних дијалог који је и пре тога једва тињао.

Према овим поступцима и «уважавању» од стране Владе може се закључити да је следећи корак гашење образовања и угроженост нашег опстанка. Да ли ћемо им то дозволити? Из тих разлога ГСПРС „Независност“ уместо да свим члановима и просветним радницима у образовању пожели срећан Савиндан, присиљен је да вас, после свега, обавести да је све спремно за потпуну обуставу рада. Позивамо све запослене у просвети да се беспоштедно боре за своја права и остварење својих интереса који су угрожени од стране бахатог понашања социјално неодговорне Владе до потпуног остварења захтева. Блато може драгуљ упрљати, али га не може претворити у блато…1 Сада су на истом послу три синдиката, једина уметност у овом је: придружи се да би боље живео!

Процените и сами ко говори истину и ко се на овим просторима дрзнуо да се игра са образовањем да га угрожава, потцењује, уцењује, понижава и доведе до штрајка. Морамо схватити да под лошим кровом трпи цела зграда.

Београд, 26. 01. 2011.

ГСПРС «Независност»

проф др Томислав Живановић, председник

Сваки иоле пажљиви читалац приметио је до сада да користим штрајк и протест готово као синониме.Међутим, они то нису. Постоје различити видови протеста, а штрајком се може само назвати потпуна обустава рада. Ово се мора нагласити пошто у нашој синдикалној пракси постоји нешто што се зове „законски штрајк у образовању“ који је својствен само нашем законодавству. Наиме, то је штрајк који закон подржава, а све у циљу погоршавања квалитета наставе и којим се, нажалост, задовољавају многе колеге у Србији. Пошто је то право чудо, као “округао квадрат“ или “дрвено гвожђе“, он захтева посебну анализу. Али, пре тога да разјасним разлику између штрајка и протеста. Протест је када синдикалне организације донесу одлуку да неће радити један дан, да неће водити евиденцију о свом раду, да неће закључити оцене и одржати одељењска и наставничка већа, да ће држати час 30 минута итд. Све су то до сада упражњавани видови протеста просветних радника. Међутим, штрајком се може назвати само вишедневна обустава рада и увек је везана за радно место.

Зашто “законски штрајк“ није штрајк и какав је његов смисао и значај? Пре свега, то је штрајк у којем штрајкујем, а радим и то је право чудо! Искуства средина у Србији које годинама и месецима тако “раде“ или тако “штрајкују“ (не знам шта је боље рећи), показују да Влада и Министарство просвете то оправдавају и прижељкују. Такође, искуства средина у Србији које су по неколико седмица потпуно прекидале рад , показују да их тамо управе школа “моле“ да раде 30 минута. Шта то показује? Пре свега, очито је да је Влада свесна да је материјални положај просветних радника испод сваког нивоа. Оваквим “штрајком“ Влади се даје аргумент да каже “мало сте плаћени, мало и радите“ и ту је крај приче. Ако би школе у Србији тако “радиле“, послодавац не би ништа учинио да поправи ситуацију. У том смислу законски штрајк не значи ама баш ништа. Он може имати смисла само као етапа за оне школе и оне средине које се тек укључују у синдикалну борбу. Међутим, истрајавати у законском штрајку месецима и годинама може бити погубно за синдикате, а лицемерно према професији и ученицима.

Наиме, посебно питање у свему овоме је да ли се у школи која је у законском штрајку звони на 30 или 45 минута. Ако се звони на 45 а часови држе 30 минута, то изазива конфликтне ситуације и незадовољство код ученика који више времена проводе по ходницима и школском дворишту него у учионици. То управо своди школу на место за чување деце, а то није школа, то би била предшколска установа. С друге стране, ако се звони на 30 минута све се своди на то да се отаљава посао, испуни форма и да се иде на неки други посао од којег се може живети. Ово је погубно за српску просвету и управо су се резултати таквог вишемесечног рада показали ове године на пријемном испиту за средње школе. Овакав “рад“, тј. овакав “штрајк“ непоштен је и према ученицима и према њиховим родитељима. Све је привидно нормално, деца иду у школу, школе раде, а у ствари се сваки дан изгубе по два школаска часа, свака три дана по један дан, а ако школска година има 150 наставних дана, изгуби их се 50. Искуства из оних средина које су напустиле овај вид прореста показују да се са стратегијом “или радимо како треба, макар и џабе или не радимо уопште“ потпуно придобијају и ученици и родитељи. На крају крајева, искуства из последњег протеста у марту 2000. године, показују да је Влада реаговала на синдикалне захтеве већ другог дана по одлуци о генералном штрајку коју су донели независни синдикати.

Све ово показује да законски штрајк у нашим условима не значи ништа, а врло је погубан за само образовање. Најпаметније би било да се укине “законски штрајк“ и да се озакони право на штрајк како је то урађено у свим нормалним земљама. Од облика протеста анализу заслужују и “једнодневни штрајкови упозорења” који су до сада практиковани. Наиме, обично на нивоу школе, града или читаве Србије, позивају се запослени да један дан обуставе наставу да би се опоменуо послодавац. Међутим, овакви штрајкови су неозбиљни ако иза њих не следи нека озбиљна и дугорочна синдикална акција. Ако би се њима синдикат задовољавао , управо показује немоћ синдиката и шаље се јасна порука Влади да нема чега да се плаши, јер ће већ наредног дана све бити нормално. Разлика између протеста и штрајка не значи да ове видове изражавања незадовољства треба занемарити. Напротив, треба их упражњавати, али се не треба њима задовољавати. Треба стално имати у виду да само потпуна обустава рада може испунити синдикалне циљеве, а од свега осталог не треба много очекивати.

ГСПРС „Независност“

Право запослених да организују штрајк утврђено је међународним правом и низом конвенција Међународне организације рада (МОР), између осталих и: Конвенцијом 84. О синдикалним слободама и заштити синдикалних права 1948, Конвенцијом 98. О правима радника на организовање и колективне преговоре 1949, Конвенцијом 131. О утврђивању минималних плата 1970, … Препоруком бр. 154. МОР-а, којом се дефинишу есенцијалне службе (службе од посебног јавног интереса), Уставом Републике Србије, Законом о штрајку и колективним уговорима према којима запослени имају право на штрајк, ради заштите својих професионалних и економских интереса по основу рада“.

А) Када је штрајк организован са скраћеним часовима на 30 минута:

– минум процеса рада за васпитача је 20 часова рада недељно,

– ненаставно особље ради 1 сат краће у радном дану ( у договореном термину).

Б) Када је штрајк организован са потпуном обуставом наставе:

– васпитач у оквиру 20 часова рада недељно обавља само неопходна дежурства,

– ненаставно особље ради 2 сата краће у радном дану ( у договореном термину).

У Београду, 24.01.2011. ГСПРС „Независност“

Одбор делатности домови ученика

студената

Срђан Словић, председник

Поштовани грађани Србије морали смо да вам се обратимо на овај начин, а све у циљу подстицања вашег размишљања о садашњости и будућности образовања у Србији, јер рана која се крије тешко и споро зацељује. Ако не мислите о будућности не можете је ни имати. Неопходно је за почетак да поставимо сами себи неколико питања: Да ли ће и нас оперисати странац? Да ли ћемо и ми моћи да се лечимо у иностранству? Да ли ћемо и ми нашу децу да школујемо и запошљавамо ван ове земље. Ако знамо одговор негативан на сва ова питања, поставља се додатно питање: шта нам је чинити?

Ако политичар крене да решава овај проблем будите убеђени да ће настати два нова проблема, јер је политика вештина којом се од богатих узима новац, а од сиромашних гласови под изговором да ће се штитити једни од других. Одговора има много, а само је један прави у српско образовање треба инвестирати јер је знање једини отров који у великим количинама лечи, а у малим убија. Квалитетно образовање једино спосoбно да нас извуче из економске кризе. Уколико човек своју моћ смести у главу, нико је одатле не може извући. Инвестиција у знање носи највећу добит. Квалитет се памти дуго пошто се цена заборави. Горчина због лошег квалитета образовања се осећа још дуго након што се задовољство због ниске цене заборавило. Образовање је друштвени процес… Образовање је развој … Образовање није припрема за живот, оно је живот сам. Ово сви политичари знају јер истина у политици мора чекати док некоме не постане потребна.

На политичкој сцени Србије доминира јевтин популизам који се темељи на трошењу новца пореских обвезника, новца ове државе, новца грађана Србије у циљу маркетинга своје странке и свог личног. Слично је и са образовањем у Србији, јер бесплатне уџбенике треба да имају само деца социјално угрожених, а не и богати слојеви друштва. Треба омогућити бесплатно школовање у високом образовању, под хитно увести обавезно средње образовање, инвестирати у савремена учила и посветити пажњу најбољима, јер су они покретачи и мотор развоја, економског напретка и просперитета друштва.

Поштовани Грађани Србије постоји уврежено мишљење у политичком миљеу Србије да је све скупо само је патња грађана јевтина, односно бесплатна за Владу Србије. Образовање Србије је у незавидном полижају, те чланови ГСПРС „Независност“ и просветни радници мисле пре него што постану просветни „јадници и бедници“ у правом смислу да је на делу освета лоших ђака који не читају књиге, јер не знају да постоји и већи грех од спаљивања књига, а то је њихово не читање. Вас, грађане Србије обмањују полуистинама, а најопасније је код полуистина је то што се готово увек верује погрешној половини. Образовање у Србији и запослени у просвети не желе да буду још један проблем у низу у друштву ми желимо да будемо део решења. Сигурно је једно да не можете да обавите данашњи посао јучерашњим методама, а да се ту затекнете и сутра.

Запослени у образовању могу најуспешније да одговоре свим захтевима и изазовима најсавременијих просветних-образовних процеса, али за то свој део одговорности мора да има и послодавац – држава.

Београд, 25. 01. 2011. ГСПРС «Независност»

Штрајкачки одбор ГСПРС «Независност» је на састанку одржаном 25.01.2011. године донео

ОДЛУКУ

Сви главни повереници имају обавезу да Штрајкачком одбору доставе имена директора установа који спроводе мере принуде ради спречавања и окончања штрајка чиме су прекршили Члан 15. Закона о штрајку и низ других конвенција МОР-а.

Против таквих ГСПРС «Независност» ће покренути све законом предвиђене мере.

ГСПРС «Независност»
Томислав Живановић, председник

Због најава да ће на скупу бити присутно више од 1200 учесника, а пријављено је 200 и због пријаве да ће се ићи тротоаром, што је немогуће уз обавезу да ћемо морати да омогућимо обезбеђивање скупа, окупљање које је најавио ГСПРС „Независност“ за среду, 26.01.2011. године, одлажемо до даљњег. Такође не желимо да вршимо додатни притисак на Владу у време преговора.

Проблеми везани за борбу за бољи живот и квалитетније образовање у лепшој Србији остају и даље актуелни.

ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ

Штрајк скраћењем часова на 30 минута данас је почео у 232 школе у Србији, саопштио је председник Гранског синдиката просветних радника „Независност“ Томислав Живановић.Он је додао да ће број школа у протесту наредних дана бити већи, иако су на терену, како је рекао, присутни притисци полиције и инспекције.

Захтеви просветара „тешки“ 26 милијарди, за договор недостаје 20 милијарди…

Преузмите оригинални документ у ПДФ формату.

И беше јутро…У јутарњем програму на ружичастој телевизији гост, г-дин Томислав Живановић, председник ГСПРС “Независност“ је овим цитатом „распалио“ по г-дину Зорану Костићу, иначе, помоћнику министра задуженог за инспекцијске послове школских управа у МПС.

Г-дин Живановић је као један од представника уједињених синдиката ( Синдиката радника у просвети Србије, Уније синдиката просветних радника Србије и ГСПРС „Независност“) , поред заједничких захтева који су уједно и платформа око које су се уједињени синдикати окупили, указао на право стање у образовању, како нас радника, тако и наших школа. Указао је и на пад процента Буџета из године у годину и све мањег одвајања и улагања у образовање. Г-ин Живановић је у свом излагању изнео и чињеницу да у просвету изгледа није популарно улагати, јер тамо нема „политичких поена“ ….

Уједињени синдикати ће сутра уредно доставити МПС и Влади предлог повећања Буџета, јер тобоже, МПС није јасно шта синдикати траже….

Да уједињени синдикати функционишу не само медијски синхронизовано већ и на терену како треба, доказ је максимална подршка коју једни другима дају како би званично и сутрашњи 24. јануар отпочео са законском обуставом рада коју је најавио ГСПРС „Независност“, а 28. Јануара уједињени синдикати кренули са тоталном обуставом рада. Оно што је интересантно и похвално на терену, а то је да су и представници оног четвртог-синдиката (Синдикат образовања Србије) дали подршку својим колегама члановима ГСПРС “Независност“ па и они у крећу у законски штрајк у појединим школама.

Драге колеге!

Не дозволимо да нас застрашивањем зауставе у брањењу свог достојанства и професије као што су то радили деведесетих година, без обзира што Министарство просвете и Министарство полиције воде исте оне снаге које су поражене 5.октобра …

САМО ОРГАНИЗОВАНИ МОЖЕМО ПОКАЗАТИ СВОЈУ СНАГУ И ОСТВАРИТИ СВОЈА ПРАВА!!!

ПРИДРУЖИ СЕ ….У томе је снага !… ( ГСПРС“Независност“)

СИНДИКАТ РАДНИКА У ПРОСВЕТИ СРБИЈЕ
УНИЈА СИНДИКАТА ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА СРБИЈЕ
ГРАНСКИ СИНДИКАТ ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА СРБИЈЕ „НЕЗАВИСНОСТ“

У П У Т С Т В О
за организовање и остваривања права на штрајк

Право запослених да организују штрајк утврђено је међународним правом и низом конвенција Међународне организације рада (МОР), између осталих и: Конвенцијом 84. О синдикалним слободама и заштити синдикалних права 1948, Конвенцијом 98. О правима радника на организовање и колективне преговоре 1949, Конвенцијом 131. О утврђивању минималних плата 1970, … Препоруком бр. 154. МОР-а, којом се дефинишу есенцијалне службе (службе од посебног јавног интереса), Уставом Републике Србије, Законом о штрајку и колективним уговорима према којима запослени имају право на штрајк „ради заштите својих професионалних и економских интереса по основу рада“.

Додуше, српска легислатива право на штрајк ограничава, што је у супротности са међународним конвенцијама које је ратификовала наша земља и које су изнад домаћег законодавства: „Не може се националним законодавством наносити повреда нити се исто законодавство може примењивати на начин на који би се могла нанети повреда правима гарантованим овом Конвенцијом“ (члан 8. Конвенције 87). И не само то, српско законодавство суспендује право на штрајк готово свим јавним делатностима, проглашавајући их, Законом о штрајку, есенцијалним, а што је у супротности са поменутом Препоруком 154. МОР-а, у којој МОР, као есенцијалне делатности препознаје само делове делатности: болница, електродистрибуције, водовода, ПТТ-а и контроле ваздухопловног саобраћаја. А да забуне не буде, МОР као примере неесенцијалних служби децидно наводи: радио-телевизију, делатности које се баве прерадом нафте, луке, банке, ИТ технологије, робне услуге, металску и рударску индустрију, сва превозна средства, сектор расхладних уређаја, хотелски сектор, поправку и одржавање авиона, све пољопривредне активности, ковнице новца, образовање… Другим речима, законодавац је у Србији широком листом есенцијалних служби, супротно одредбама МОР-а ограничио право радника да остварују универзална права, путем закључивања колективних уговора и сличних споразума, а посебно тиме што им је ограничио право на штрајк, као средство синдикалне борбе.

Стога су потпуно беспредметне све расправе о томе да ли запослени у образовању имају право на потпуну обуставу рада, што им се стално намеће кроз проблематична решења из Закона о штрајку и произвољна тумачења о минимуму процеса рада, односно штрајку са минимумом процеса рада, који је све само не штрајк, јер не постоји нити један аналитичар индустријских односа који рад са скраћеним радним временом подводи под појам штрајка и који једино што може бити јесте прекид рада у заштити професионалних и економских интереса запосленог из сфере радно-правне заштите.

Републички одбор Синдиката радника у просвети Србије је стога, у складу са поменутом легислативом и Статутом СрпС-а, на седници одржаној 14.01.2011. године, донео Одлуку о ступању у штрајк, а на основу раније донете Одлуке Председништва (од 03.12.2010.г.). Одлуке о ступању у штрајк донели су и: Главни одбор УСПРС је на седници од 11.01.2011.и Главни одбор ГСПРС „Независност“ 25.12.2010.г., с тим да је Главни одбор ГСПРС „Независност“ донео одлуку да до почетка штрајка са потпуном обуставом рада 28.01.2011. од 24.01.2011. до тог дана организује штрајк са скраћењем часова. Подсећамо да је и Републички одбор СОС на седници одржаној 28.12.2010.г. донео одлуку о ступању у штрајк 28.01.2011.г., са скраћеним часовима, односно са мимимумом процеса рада, и да је препоручио члановима овог Синдиката у школама где је тај синдикат мањински да се придруже обустави рада у организацији већинског синдиката.

Због чињенице да Влада Републике Србије и ресорни министри просвете и финансија, иако су били у законској обавези да од тренутка најаве штрајка покушају да споразумно реше настали спор и пронађу компромисно решење, нису по том питању учинили ништа, сем ако се под тим не подразумева понуда Министарства финансија да представници Синдиката потпишу Протокол о основици за обрачун и исплату зарада (цени рада) за 2011. годину у коме и нема ништа сем преписаних одредби из Закона о буџету Републике Србије за 2011. годину, које се као такве примењују на све запослене у јавним службама, синдикатима и није остало ништа него да наставе са припремама за штрајк у складу са одлукама које су раније доставили Министарству. У Протоколу понуђеном на потпис синдикатима је и даље на снази суспензија исплата јубиларних награда за 2009. и 2010. годину, а како је захтев свих синдиката био да се изврши исплата ових награда за све запослене који су то право стекли у претходне две године, јасно је зашто су два синдиката одбила и да разговарају о том документу, а сви синдикати одбили да га и потпишу.

У уторак, 18.01.2011. одржана је заједничка седница штрајкачких одбора СрпС, УСПРС и ГСПРС „Независност“ на којој су се представници ових синдиката договорили да:

1) захтевају од Владе Србије повећање буџета од 24,5% у односну на претходну буџетску годину, како би се тим средствима удовољило минималним захтевима сва три синдиката (да се запосленима на најједноставнијим пословима, кроз коефицијенте, односно цену рада исплати законом загарантована минимална зарада, а да свим осталим запосленима коефицијенти буду линеарно увећани, при чему однос између коефицијената мора бити исти као пре „замрзавања“ плата)

2) захтевају да Влада Србије пронађе начин да исплати јубиларне награде за претходне две године, као и да обезбеди средства и исплати отпремнине

3) захтевају да Влада Србије одмах приступи преговорима око утврђивања измене Уредбе о коефицијентима запослених у просвети у складу са раније достављеним одлукама и захтевима синдиката.

Ови захтеви су и услов да синдикати прохвате Протокол о основици за обрачун и исплату зарада (цене рада) запослених у образовању. Заједнички штрајкачки одбор се усагласио да остави два места у заједничком Штрајкачком одбору и Преговарачком тиму за представнике Синдиката образовања Србије.

У одлукама о ступању у штрајк, које су синдикати службено доставили Влади Републике Србије и министру просвете, наведени су захтеви, време, као и састави Штрајкачких одбора.

Нажалост, подсећамо да је Министарство просвете исходовало свега 5,3% средстава више у просветном буџету него у претходној години, што је апсолутно недовољно за било какво повећање, па чак и оно које је понуђено у ревидираном Протоколу, којим су предвиђене знатно скромније повишице (2 x 2% – у јануару и априлу и 2,75% у октобру) него што је то било у Закону о буџету за 2010. годину, који је предвиђао децембарску плату (исплаћује се у јануару) већу за око 6%, уместо које су запослени добити свега 2% већу, 2,75% у априлу и 2% у октобру.

У договору три синдиката и проценом ситуације, заједнички Штрајкачки одбор је за датум отпочињања штрајка предвидео 28. јануар, са почетком рада прве смене. Како се ради о штрајку у грани, односно у делатности и како су одлуке о штрајку донели Републички/Главни одбори, стога није потребно да одбори синдиката у школама/установама доносе посебне одлуке, већ да буду органи који ће ову одлуку на терену реализовати. Подсећамо и да одбори синдиката нису у обавези да утврђују никакав минимум процеса рада, већ само да воде рачуна да штрајкачи, односно запослени не уништавају имовину, не угрожавају безбедност лица и здравља људи и не спречавају послодавца да користи и располаже средствима којима обавља делатност, а од послова у школи да обављају ванредне испите и пријем родитеља. Све остало није обавеза штрајкача, нити запослених, па стога не треба ни да се посебно окупљају или да бораве у школи. Запослени долазе у школу и у њој се задржавају по договору, ради добијања информација о току преговора, испуњењу захтева и других информација од стране заједничког штрајкачког одбора. Запослени у дневнике уписују „часови нису одржани због штрајка“.

Због специфичности рада предшколских установа, студентских и ученичких домова, као и специјалних школа, потребно је одржати састанке синдикалних организација и донети појединачна упутства о облицима организације у тим установама.

Председници Синдиката у школама не дају никакве податке учесницима у штрајку управи школе и уколико се на њих врши било какав притисак, то прослеђују координационим одборима синдиката и Штрајкачком одбору.

Синдикалне организације у школама/установама не треба да формирају посебне штрајкачке одборе, као што не треба ни да подносе посебне захтеве. Међутим, неопходно је да Одбор синдиката у школи/установи о штрајкачким захтевима и свим околностима везаним уз штрајк, укључујући и одлуку Републичког/Главног одбора о штрајку обавести све чланове и запослене, те да одлуке и пропратне документе истакне на огласној табли Синдиката и школе и исте достави директору школе/установе.

На улазу у школе треба ставити јасно обавештење да је школа у штрајку од 28. јануара 2011. године.

Подсећамо да је законом утврђена обавеза учесника у спору да отпочну преговарање ради споразумног решавања спорних захтева од момента најаве штрајка и да се ова обавеза наставља и за време штрајка и траје све до његовог окончања. Стога су синдикати формирали преговарачко тело, односно заједнички Штрајкачки одбор са другим синдикатима који су такође најавили штрајк и ускладили захтеве који су од седнице заједничког Штрајкачког одбора заједнички. Нажалост, послодавац не поштује ову одредбу и у овом тренутку он је искључиви кривац за штрајк и евентуалне последице које могу из тога проистећи и уместо да се споразумно пронађе решење, Министарство просвете је све снаге бацило на притисак на начелнике школских управа и директоре школа да, у складу са Упутством бр. 611-00-00059/2011-01 од 19.01.2011., штрајк усмери ка штрајку са минимумом процеса рада, односно да га учине бесмисленим, при чему отворено прети организаторима и учесницима штрајка да „неће уважавати заштиту утврђену законом“.

Стога подсећамо да директори школа немају право да спречавају запослене да штрајкују, као ни што штрајкачи не смеју да спречавају запослене, који не учествују у штрајку, да раде. Уколико се ипак деси да дође до спречавања коришћења права на штрајк од стране директора, потребно је да, путем синдикалних активиста, или директно Штрајкачки одбор известите о тој чињеници, како би против истих могли покренути кривичне пријаве, судски спор или неки други механизам за заштиту права запосленог на штрајк.

Председници одбора у школи су дужни да на почетку сваког радног дана у седиште Регионалне канцеларије свог синдиката на нивоу школске управе или надлежног општинског органа доставе податке о току и обиму штрајка у школи/установи, а координациони одбори синдиката (регионални) неопходно је да свакодневно прикупљају податке о учесницима у штрајку и што пре достављају централном Штрајкачком одбору, као и да прослеђују сва саопштења члановима и одборима у школама, као и локалним медијима. Председници синдиката у школи свакодневно комуницирају са општинским, односно регионалним одбором и информишу их о евентуално насталим проблемима или позитивним исходима везаним за штрајк.

Регионални/општински координатори организују састанке општинских, односно регионалних одбора и по потреби присуствују седницама одбора у школама и информишу их о новонасталим чињеницама у преговорима и реализацији штрајка. Председници општинских регионалних одбора свих синдиката су у обавези да буду у штрајку, као и председници синдиката у школама, јер само тако њихова активност добија потврду, легитимитет и смисао. Без овог услова сва његова активност је цинична, лицемерна, бесмислена, па самим тим и узалудна, неуспешна. Уколико то не може или не жели, Штрајкачки одбор му предлаже да поднесе оставку и подсећа да синдикалне вође највише раде онда кад штрајкују и кад се штрајкује. О свему обавестити органе синдиката који ће по хитном поступку донети решење о овлашћењу за лица која ће убудуће да представљају и заступају синдикат. Штрајкачки одбор подсећа да председници синдиката у школама и овлашћени представници синдиката у вишим органима (укључујући и Штрајкачки одбор на свим нивоима) уживају статус заштићених радника.

Овим Упутством сугеришемо свим председницима синдикалних организација и одборима синдиката у школама/установама да редовно прате сајтове синдиката, као и да редовно контактирају са регионалним представницима синдиката и Штрајкачким одбором, да јавност и колеге информишу о захтевима и поступку колективног преговарања, да комуницирају са невладиним сектором и организацијама родитеља, како би појаснили разлоге штрајка и изнели аргументе за ставове синдиката и заједничког Штрајкачког одбора. Неопходно је и да облици организовања и деловања синдиката на терену одржавају редовне састанке и да повремено организују конференције за штампу.

Поштоване колеге, очекујемо да ћете правилно разумети разлоге због којих смо се одлучили на ове непопуларне потезе, али једноставно нисмо ни имали избора, јер смо због игнорисања наших захтева у дужем периоду, једноставно били натерани на овакав потез. Ако овим чињеницама додамо још неке од актуелних и нерешених проблема у делатности, попут питања неплаћања преконормног рада, неплаћања отпремнина при одласку у пензију, изостанка социјалног програма за запослене у просвети, проблема који су били евидентни и који трају када су у питању технолошки вишкови и листе (за преузимање) радника за чијим радом делимично или у целости престаје потреба, недовршене децентрализације управљања и финансирање школа, мреже школа, проблема везани за лиценцирање, све мањег процента издвајања БДП за просвету и других бројних проблема које нико не решава, јасно је да смо морали дићи свој глас у заштиту професије и сопственог радно-правног статуса.

Стога и очекујемо масовност и подршку, не само чланова синдиката, већ и других запослених и стога су ови синдикати „закопали ратне секире“ са другим синдикатима и покушали заједно да реше поменуте проблеме, јер очигледно другачије и не иде, и позвали и четврти синдикат да се придружи. Штрајк има право да прекине једино орган који га је и сазвао, стога је неопходно да дневно пратите сва саопштења и информације и да одлуке на терену доносите у складу са одлукама републичког/главног одбора, односно Штрајкачког одбора.

Стога од Вас очекујемо да и Ви, уколико у школама и установама имате други(е) синдикат(е), учините исто како би заједно дошли до циља. Ово није време за свађу, јер то противник онда успешно користи. И да поновимо ону, већ помало потрошену, крилатицу: „Заједно смо јачи!“ У сваком случају, ако сами нешто не учинимо, други то неће урадити за нас.

Желимо Вам успешан привремени повратак у школе и штрајк са ограниченим трајањем и позитивним исходом. Срдачан синдикални поздрав!

С поштовањем,

Београд, 21.01.2011.год. За СрпС:

Слободан Брајковић, председник

За УСПРС:

Леонардо Ердељи, председник

За ГСПРС „Независност“:

Томислав Живановић, председник