U Osnovnoj školi „Kralj Petar Prvi“  je održan tradicionalni „Jesenji karneval“ u kome su učestvovali učenici od prvog do četvrtog razreda. Škola je dobila i novo rekonstruisano dvorište.

– Na inicijativu roditelja škole, a uz podršku Kancelarije za mlade, „Zelenilo – Beograd“ renoviralo je dvorište sa ciljem da ono bude bezbednije i lepše mesto za đake koji svoje slobodno vreme provode upravo ovde. Pre šest meseci uputili smo poziv uspešnim preduzećima da se uključe u našu akciju. „Unika osiguranje“ uradilo je dvorište u OŠ „Mika Petrović Alas“, a nastavljamo u „Braći Baruh“. Našem pozivu odazvalo se i „Zelenilo – Beograd“, pa je danas škola „Kralj Petar Prvi“ dobila novi parkić. Sledeća akcija biće u osnovnoj školi u naselju Altina u Zemunu – rekao je Kosta Andrić, direktor Kancelarije za mlade.

Radnici „Zelenila – Beograd“ očistili su dvorište, postavili nove rekvizite za igru i zaštitili šahtove. Školu su donirali i sa cvećem i sadnicama.

Današnjoj svečanosti prisustvovali su i Petar Rakočević, zamenik direktora JKP „Zelenilo – Beograd“, i Ana Danilović, potpredsednica opštine Stari grad.

STUDIO B

Tradicionalna dečja manifestacija „Radost Evrope“ biće održana u Beogradu od 1. do 5. oktobra, u organizaciji Dečjeg kultiurnog centra a pod pokroviteljstvom Skupštine grada Beograda. Na 42. Međunarodnim susretima učestvovaće deca iz 19 evropskih zemalja, a tema ovogodišnje manifestacije je „Kad bi drveće hodalo“, po nazivu pesme Grigora Viteza.

Tokom pet dana trajanja manifestacije deca iz cele Evrope imaće priliku da se druže i predstave različitim umetničkim programima – klasičnom, tradicionalnom, džez i savremenom igrom, dramom, muzikom i filmom. Manifestacija „Radost Evrope 2011“ počeće u subotu, 1. oktobra karnevalom u okviru kojeg je planiran svečani defile od platoa kod Crkve Svetog Marka do fontane na „Tašu“, sa početkom u 17 sati. U okviru manifestacije, 3. oktobra, biće održana tri koncerta „Susreti prijateljstva“ u Velikoj dvorani Dečjeg kulturnog centra Beograda. A svečani koncert u Sava Centru biće održan 5. oktobra u 20 sati, koji će direktno prenositi RTS.

Na manifestacijama „Radost Evrope“ i „Dečja nedelja“ učestvovaće i deca sa invaliditetom. Predsednik Savetodavnog tela za osobe sa invaliditetom pri kabinetu gradonačelnika, Darko Ivić rekao je da je grad na taj način želeo da omogući druženje dece sa invaliditetom sa mališanima iz čitave Evrope, što je veoma važno za njihovu inkluziju.

– Pripremili smo nekoliko zanimljivih druženja i na izvestan način spojili dešavanja u okviru „Radosti Evrope“ i „Dečje nedelje“, koja je ove godine posvećena deci sa invaliditetom. Najpre će mališani u subotu učestvovati na velikom karnevalu „Radosti Evrope“, zatim u ponedeljak u 18.30 sati deca će se družiti s vršnjacima iz Litvanije, Hrvatske i Crne Gore, koji će prvi put doći u Školu za oštećene sluhom – nagluve „Stefan Dečanski“. Predviđen je prigodan program za goste i zajednička izrada predmeta od gline. Istog dana, pedesetoro dece sa invaliditetom prisustovaće koncertima dece iz evropskih zemalja, koja će se predstavljati u 11, 16 i 20 časova u Dečjem kulturnom centru – rekao je Ivić. Deca sa invaliditetom učestvovaće i u sportskim aktivnostima, koje su predviđene za utorak na Adi Ciganliji.

GSP prevozi decu

I ove godine Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd prevoziće decu, učesnike međunarodne manifestacije „Radost Evrope“. Direktor GSP-a Mileta Radojević, koji je i predsednik Odbora manifestacije, rekao je da je to veoma važna i jedna od najstarijih manifestacija u zemlji i regionu.

– Manifestacija bi trebalo da podstakne učesnike da promovišu zaštitu životne sredine, utiču na razvoj ekološke svesti i ljubavi prema prirodi – istakao je Radojević. Prema njegovim rečima, GSP „Beograd“ je i do sada prevozio učesnike brojnih kulturnih i sportskih manifestacija koje su se održavale u prestonici.

DANAS

Beograd — Čak 22 škole u Srbiji prenaseljene, dok njih 500 ima manje od po petoro učenika i preti im ukidanje.

Škole u kojima je najveća gužva su u Novom Pazaru, gde ih ima čak devet, pet ih je u Novom Sadu, četiri u Beogradu, i po jedna u Nišu, Aleksincu, Jagodini i Lapovu.

Dokle zakonom predviđeno da jednu školu pohađa 600-800 dece, veliki je broj onih u kojima znanja stiče više od hiljadu đaka, a u prenaseljenim ih ima i po 2.000.

U školama u kojima se nastava odvija u tri smene, jutarnja smena kreće u sedam ujutro, popodnevna u 15 sati, a u međusmeni od 12 do 15 su đaci nižih razreda. Dešava se, kaže Trninić, da se onima koji idu popodne časovi završe i u devet uveče.

Novi Pazar je, inače, jedna od ”najmlađih” opština u Srbiji, sa najvećim brojem đaka u odnosu na veličinu opštine, a posebno na školske potencijale. Ovu godinu upisalo je, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, 12.021 dete. Izgradnja školske infrastrukture veoma dugo već ne prati demografski ”bum”.

„U dogovoru sa Evropskom investicionom bankom problem nastave u tri smene biće konačno rešen. – Kada se okonča prva faza dogovorenog projekta, ostaće još samo pet škola u Novom Pazaru, koje ne možemo da rasteretimo dok opština ne nađe lokacije za izgradnju novih. Jer postojeća zdanja, iz bezbednosnih razloga, nemoguće je nadgraditi“, kaže Zoran Trninić, pomoćnik ministra prosvete za učenička i studentska pitanja.

Ova faza projekta koštaće oko 17 miliona evra, i u to je uključen završetak jedne nedovršene škole u Jagodini i nadogradnja i opremanje OŠ u Aleksincu, Nišu, Novom Sadu, Novom Pazaru, i beogradskim naseljima Borči, Kaluđerici i Kumodražu. Biće izgrađene i po jedna škola u novosadskom naselju Klisa, Novom Pazaru i Lapovu.

Za razliku od prebukiranih kuća znanja, u Srbiji, prema podacima Ministarstva prosvete, postoji minimalno 500 škola koje imaju manje od pet đaka. Tačnije, u pitanju su izdvojeni razredi po selima. Kako kažu u Nemanjinoj, svake godine veliki broj opština traži otvaranje takvih odeljenja, jer zbog loših puteva ne mogu da organizuju prevoz dece do matične škole.

Najviše izdvojenih odeljenja sa manje od pet đaka ima u školskoj upravi Leskovac (158), Ranilug (124), Užice (77), Novi Sad (75), Valjevo (62), Zaječar (43).

Osnovnu školu ove školske godine pohađa 579.042 đaka, što je za 17.000 manje nego pre deceniju.

b-92

U Srbiji postoji samo jedna osnovna škola čiji nastavnici drže časove u bolnicama ili kućnim uslovima

Na Univerzitetskoj dečjoj klinici časovi se organizuju tokom dijalize

Časovi za ove mališane ne počinju školskim zvonom i oni ne sede u klupama, već u bolničkim krevetima. Predavanje traje dok im to dozvoli koncentracija, a nastavnici su kod njih uvek dobrodošli. Reč je o oboleloj deci koja nisu u mogućnosti da redovno idu u školu. Samo od raka se u Srbiji godišnje leči između 300 i 400 mališana. Terapije su često dugotrajne, a pored njih školovanje treba omogućiti i deci oboleloj od bubrežnih i drugih teških i sporo izlečivih bolesti.

– Nastava se održava tokom dijalize koja traje nekoliko sati, više puta nedeljno u beogradskoj Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj. Mališani prate predavanja po razredima, a nastavnici sa njima moraju da budu strpljivi jer deca – bubrežni bolesnici često nemaju dovoljno pažnje zbog pada krvnog pritiska tokom dijalize – kaže Jelena Alavanja, predsednica Udruženja dece bubrežnih bolesnika i transplantiranih osoba „Sve za osmeh”.

Ovakav vid nastave po bolnicama ili u kućnim uslovima organizuje se, po rečima naše sagovornice, samo za osnovce dok su deca u srednjoj školi diskriminisana jer nemaju mogućnost redovnog školovanja.

– Ukoliko oboleli ima nekoga od članova porodice ko može da mu donira organ, onda pripreme za dijalizu, operaciju i postoperativni tok traju oko godinu dana, ali ako pacijent nema ovu mogućnost već se nalazi na listi čekanja za transplantaciju bubrega, onda na dijalizi provodi i do deset godina. Za to vreme dete ima male, ili gotovo nikakve mogućnosti za školovanje. Trenutno se u Srbiji na kućnoj dijalizi nalazi troje ili četvoro dece, a u Univerzitetskoj dečjoj klinici na dijalizi je petnaestak mališana – objašnjava Jelena Alavanja.

I za decu obolelu od raka koja su na lečenju u beogradskim bolnicama nastava se organizuje u bolničkim odeljenjima. Čas bi, kako kaže Žana Korolija, član Upravnog odbora Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka, trebalo da traje 45 minuta, ali bolesni mališani često nemaju snage da toliko dugo prate predavanje.

– U Beogradu je nastava za bolesnu decu organizovana tokom cele osnovne škole, a ovakav vid školovanja postoji još samo u Novom Sadu i to za prva četiri razreda. Naše udruženje pokušava da organizuje sličan vid nastave u Nišu – kaže Žana Korolija.

I ona ističe da je ogroman problem što srednjoškolci tokom bolesti praktično nemaju mogućnost da se školuju.

Jedina osnovna škola u Srbiji koja organizuje nastavu po kućama je beogradska OŠ „Dragan Hercog”, a trenutno se na ovaj način školuje 44 mališana. Nastavnici ove škole drže časove i u 11 beogradskih bolnica. U Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj nastava se održava u šest odeljenja – tri mlađih razreda i tri starijih.

– Drugačije je držati čas u kući đaka ili u bolnici, a nastavnik stalno mora da ima na umu zdravstveno stanje učenika i da mu se prilagodi. Deca imaju iste predmete kao i njihovi vršnjaci u drugim školama; uče četiri jezika, biraju izborne predmete… Učenici vole nastavu, vezuju se za profesore i postižu dobre rezultate – kaže Zoran Aleksić, direktor OŠ „Dragan Hercog”.

Dejana Ivanović

———————————————————–

Pomoć školama u Srbiji

Osnovna škola „Miodrag Matić” radi pri zdravstvenoj ustanovi – Specijalna bolnica za dečju paralizu i Stacionar u Sokobanjskoj ulici u Beogradu.

– Radimo po specijalnom programu za učenike sa cerebralnom paralizom. Nastavnici su završili Defektološki fakultet, imamo i tri logopeda i školskog psihologa – objašnjava magistar Zoran Andrejić, direktor OŠ „Miodrag Matić”.

U Srbiji deca obolela od cerebralne paralize, po novom zakonu mogu da se uključe u redovnu školu, a od pre dve godine ova škola učestvuje u projektu inkluzivnog obrazovanja.

– U obavezi smo da svakoj školi, ukoliko ima učenika obolelog od cerebralne paralize, damo podršku. Obraćale su nam se škole iz Kragujevca, Subotice, Požarevca, i naš stručni tim je pomagao, pružao stručnu pomoć, pre svega u izradi programa za đake obolele od cerebralne paralize – kaže Andrejić.

———————————————————–

Srednjoškolci ne uče po istom programu

– Gotovo je nemoguće organizovati nastavu za bolesne srednjoškolce u bolnicama i u kućnim uslovima, jer oni se upisuju u različite škole – gimnaziju ili stručne obrazovne ustanove, nisu na istim smerovima, imaju različite predmete i uče po drugačijim programima. Za učenike srednjih škola koji su opravdano i duže odsutni zbog bolesti u školi se organizuje pripremna nastava i polaganje razrednog ispita – objašnjava Gordana Cvetković, načelnica Školske uprave Beograd.

Rad bolničkih grupa je, kako objašnjava naša sagovornica, regulisan zakonom o predškolskom obrazovanju, a ovaj vid predškolske nastave organizuje se pri bolnicama u Srbiji i finansira se iz budžeta republike Srbije.

POLITIKA

Zorica F, spremačica škole “”Dositej Obradović“ u Beloj Crkvi, dobila je otkaz zbog šamaranja desetogodišnjeg Roma A. S., iako su joj ostala tri meseca do penzije. Škola je poslednje mesto gde se deca vaspitavaju batinama, ističe zaštitnik građana Saša Janković.

Ilustracija (Guliver/Getty Images)

Učenika romske nacionalnosti A. S. (10) ošamarila je dva puta Zorica F. jer je trčeći na malom odmoru, u aprilu ove godine, nehotice na hodniku naleteo na nju.

A. S spremačica je ošamarila dva puta i jednom ga udarila po leđima, tvrde roditelji desetogodišnjaka.

Zaštitnik građana Saša Janković ističe da je ovakva vrsta nasilja apsolutno zabranjena i potpuno nedolična.

„Prosvetni radnici i svi koji rade u obrazovnim ustanovama moraju da daju primer i da imaju u vidu da deca to što vide u školi pamte i tako se ponašaju kad iz škole izađu. Osim što je nasilje u školama zakonom zabranjeno, mislim da je obrazovna ustanova poslednje mesto gde bi se deca vaspitavala batinama. To je nedopustivo i kazne moraju da budu znatno oštrije“, kategoričan je Janković.

Zorica F. je posle ovog ispada suspendovana, a ubrzo potom je pokrenut disciplinski postupak, nakon čega je škola odlučila da raskine radni odnos sa zaposlenom, iako su joj do penzije ostala samo tri meseca.

„Radi se o nasilju nad detetom i mi tu nismo pravili kompromis, a nacionalnost učenika uopšte nije u pitanju. Kod nas u školu idu i Česi i Srbi i Romi, i nikad nije bilo mržnje niti nasilja na nacionalnoj osnovi. E sada, može se voditi polemika po pitanju afekta, jer je dečak naleteo na nju, udario je, a onda je ona njega, možda i refleksno ošamarila. Možda bi tako svako od nas postupio. Ipak, za šamare nema opravdanja. Nasilje ne tolerišemo i tu nema potrebe da se čeka bilo kakva odluka suda, mi odmah dajemo otkaz. Takođe, prilikom postupka ispitali smo sve učiteljice, pedagoge, da li imaju neka saznanja o ovom slučaju. Želimo da ovakve stvari iskorenimo i da se više nikad ne ponove „, rekla je za „Blic“ Veselina Stojanović, direktorka škole „Dositej Obradović“ u Beloj Crkvi.

Majka dečaka koga je išamarala spremačica naočigled okupljene dece ističe da svako treba da snosi sankcije za ono što je uradio.

„Ja sam samo pitala direktorku ko će i kako da nadoknadi detetu pretrpljeni strah, to što je on počeo da popušta u školi, što je na njega bačena ljaga i što je obeležen u društvu. Mi ćemo pokrenuti privatnu tužbu protiv spremačice i ne želimo da se na ovom završi“, ispričala je za „Blic“ kivna majka.

Prema rečima direktorke OŠ „Dositej Obradović“, otkaz zbog nasilja nad decom nije prvi u ovoj školi.

„Otpustili smo majstora jer je terao decu da ulaze kroz prozor škole, koji im je ostavio otvoren, pa su mu iznosili alat i materijal. Po kratkom postupku smo mu dali otkaz. Svaka zloupotreba dece je za nas jasan prekršaj“, kaže direktorka Veselina Stojanović.

(MONDO)

Izdavanjem prostora škole dolaze do dodatnih sredstava, koja dobro dođu za funkcionisanje ustanove. Najviše se izdaju fiskulturne sale, a cena je od 1.200 dinara po satu

Izdavanje prostora u zakup postalo je praksa u većini beogradskim osnovnih škola. Novac koji se dobija iz gradske kase za pokrivanje materijalnih troškova je nedovoljan, a treba ulagati i u usavršavanje zaposlenih, osavremenjavanje nastave… Uglavnom se izdaju fiskulturne i svečane sale, ali i učionice.

Odluku o davanju prostora u zakupu donosi školski odbor, a zatim se objavljuje oglas u kojem se prezentuje ponuda škola. Od pristiglih ponuda bira se ona najpovoljnija, a novac koji se sakupi na ovaj način ide školi.

„Prostor izdajemo poslednje dve godine, jer je novac koji dobijamo za materijalne troškove nedovoljan“, rekla je za „Novosti“ Olivera Abadić, direktor OŠ „Dragan Kovačević“.

„Bili smo u situaciji da dva meseca nismo platili račune za struju, jer nismo imali novca. Sredstva od zakupa se isključivo ulažu u stručno usavršavanje nastavnika, kupovinu učila, ali i sredstava za higijenu, kao što su toalet-papir ili sapun.

Pošto se nastava u ovoj školi završava u 17 časova, izdavanje prostora je moguće samo posle ovog vremena. U oglasu koji je škola objavila navodi se da je početna cena zakupa fiskulturne sale od 1.200 dinara po satu, svečane sale od 1.000 dinara, učionice od 400 dinara za čas. Prostor se ne izdaje za grupne sportove, već za jogu ili ples.

„Od novca koji dobijemo uspeli smo da sredimo sanitarne čvorove, da kupimo dve pametne table, da obezbedimo zaposlenima stručno usavršavanje“, naveo je Anđelko Kunarac, direktor Osnovne škole „Skadarlija“.

„Sredili smo staru garažu, koja je data u zakup štampariji gde se sada štampa glasilo škole i svi ostali materijali. Cena izdavanja sale je od pet do 15 evra po satu, dok je za sadržaje koji su vezani za kulturu i obrazovanje oko 500 dinara po satu po satu.“

Kunarac za „Novosti“ ističe da se škole trude da same obezbede deo novca i oslobode nadležne dela tereta, ali da zbog toga trpe i kritike.

(MONDO)

Beograd — Oko 60 odsto odličnih srednjoškolaca koji su upisali fakultet u Beogradu i konkurisali za dom, ostalo je bez smeštaja

Za studentski dom konkurisalo je više od 2.300 brucoša, ali će na početku studentske godine u domove SC moći da se useli tek oko 920 brucoša, kaže direktor Studentskog centra „Beograd“ Milovan Petrović.

Petrović je istakao da će još 30 odsto brucoša dobiti smeštaj do kraja kalendarske godine. Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović uručio je na svečanosti u domu „Karaburma“ ključeve za prvih pet najbolje plasiranih devojaka.

369 devojaka je konkurisalo sa prosečnom ocenom 5.00. Poželevši brucošima uspešno školovanje, Obradović je rekao da vlada Srbije svake godine ulaže u podizanje kvaliteta studentskog standarda.

Planirali smo da ove godine renoviramo domove „Patris Lumumba“. „Mika Mitrović“, kao i objekte na Avali i Zlatiboru, rekao je ministar prosvete i nauke i podsetio da je započeta izgradnja studentskog centra u Nišu.

Brucoškinjama je savet dao i ministar obrazovanja Žarko Obradović, koji je i sam živeo u Studenjaku. Kako kaže, treba iskoristi sve prednosti života u domu, od besplatnih predavanja, filmskih projekcija, a prijateljstva stečena tu ostaju za ceo život.

“To su lepe godine, ostaju u lepom sećanju. Verujte, ja i dan-danas srećem puno ljudi koji su živeli u studentskom gradu i onda se znamo po tome. Ovaj kaže – ja sam živeo u ovom bloku, ja sam u drugom. Mislim da je to jedan lep period života”, kaže Obradović.

U objektima SC „Beograd“ smešteno je 12.000 studenata, a dnevno bude posluženo 25.000 obroka. Raspodela soba za brucoše muškarce počeće sutra, a od 15. novembra i za studentre starijih godina.

(Тanjug)

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije otkazala je štrajk upozorenja najavljen za 3. oktobra, jer su prosvetari dobili čvrsta uverenja od ministarstva da će dug prema zaposlenima biti isplaćen

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) otkazala je danas štrajk upozorenja najavljen za ponedeljak 3. oktobra, jer su prosvetari od resornog ministra dobili čvrsta uveravanja da će nakon rebalansa budžeta država ispuniti dug prema zaposlenima u prosveti.

Predsednik Unije Dragan Matijević rekao je da je u današnjem telefonskom razgovoru sa ministrom Žarkom Obradovićem dobio uveravanja da će zasedanje Skupštine Srbije, posvećeno rebalansu budžeta, biti održano 11. oktobra.

Usvajanjem rebalansa budžeta biće stvoreni pravni i finansijski uslovi da Ministarstvo prosvete i nauke ispuni dug prema prosvetnim radnicima, preneo je Matijević reči ministra Obradovićа

Tu se pre svega misli na isplatu jubilarnih nagrada za 2009. i 2010. godinu i isplatu otpremnina kolegama iz Vojvodine, kao i na isplatu jubilarnih nagrada za 2011. godinu, što će biti obaveza lokalnih samouprava.

„Ministar prosvete čvrsto stoji iza obećanja da će odmah nakon rebalansa budžeta“, taj novac „leći“ na račune, rekao je Matijević i podsetio da je po sporazumu predviđeno da jubilarne nagrade za 2011. godinu budu isplaćene do kraja godine.

Ministar Obradović ranije danas je najavio da će u toku dana razgovarati sa premijerom Mirkom Cvetkovićem o dugu države prema prosvetarima i poručio da nema potrebe za štrajkom i dovođenjem u pitanje održavanja nastave.

Sve preuzete obaveze biće izvršene nakon rebalansa budžeta, rekao je Obradović i zamolio nastavnike da razumeju ekonomsku situaciju.

Mogući štrajk i obaveze države danas su bili tema i na konferenciji za novinare u organizaciji Sindikata obrazovanja Srbije.

Sindikat je najavio da će razmotriti mogućnost stupanja u štrajk krajem oktobra, ukoliko se zaposlenima u obrazovanju do tog roka ne isplate jubilarne nagrade za 2009. i 2010. godinu.

(Tanjug)

Penzionisana šefica zatvorskih čuvara u Požarevcu Radmila Jovanović Canić priznala je danas na suđenju za aferu „Indeks“ da je dala 5.000 evra.

Optužena Radmila je platila polaganje ispita za koje „nije imala vremena“, i rekla je da na te ispite nije ni izlazila.

Radmila Jovanović Canić (56) je na suđenju pred Višim sudom u Smederevu priznala da je kupovala ispite na Pravnom fakultetu u Kragujevcu i da je napredovala od administrativnog radnika preko nadzornika u ženskom delu zatvora do zapovednika obezbeđenja.

Ona je sa beneficiranim radnim stažom otišla u penziju u maju 2009. godine, a na pitanje suda odgovorila je da ima penziju od 72.000 dinara i da je završila Pravni fakultet u Kragujevcu.

Optužena Jasmina Petrović negirala je danas navode optužnice da je posredovala u davanju mita od 5.000 evra koji je Canić dala profesoru Todoru Podgorcu, koji je zatim taj novac raspodelio na nekoliko profesora koji su upisivali ocene u indeks.

Jasmina Petrović je u suočenju rekla svojoj kumi Canić da je srebroljubiva i da je to znala cela Zabela.

Prema optužnici, diploma se mogla dobiti za 12.000 evra do 16.000 evra ili za automobil „bmw“, a pozitivna ocena za jedan ispit „koštala“ je od 100 evra do 1.500 evra.

Optuženo je 87 profesora, studenata i navodnih posrednika u korupciji.

Profesori se terete za ukupno 159 krivičnih dela, od kojih je 114 dela primanja mita i 45 zloupotreba službenog položaja.

(Beta)

Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) akreditovala je još dva privatna univerziteta, pa trenutno u Srbiji licencu ima 15 univerziteta. U postupku akreditacije su još četiri univerziteta.

Novoakreditovani su Evropski univerzitet i Union – Nikola Tesla, oba iz Beograda, rekla je Tanjugu predsednica KAPK Vera Vujčić i navela da su još četiri ustanove u postupku akreditacije i za njih će ishodi biti poznati do 1. novembra.

Tri od ta četiri univerziteta – Univerzitet Alfa (bivši Univerzitet Braća Karić), Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru i beogradska Akademija lepih umetnosti, ne zadovoljavaju neophodan uslov o postojanju studijskih programa u tri polja i na tri nivoa, odnosno za školovanje na osnovnim, diplomskim i doktorskim studijama, rekla je Vujčić.

Univerzitet Union tokom postupka akeditacije podelio se na dva univerziteta i drugi deo te ustanove je pod aktom upozorenja, rekla je predsednica KAPK i najavila da će od iduće godine akreditacija krenuti od početka, proverom visokih strukovnih škola, jer se taj proces ponavlja na svakih pet godina.

Od akreditovanih državnih univerziteta tri su u Beogradu (Univerzitet u Beogradu, Univerzitet umetnosti i Univerzitet odbrane) i po jedan u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Prištini, Novom Pazaru.

Među privatnim univerzitetima, ranije su akreditovani beogradski Singidunum, Megatrend, Metropolitan, Privredna akademija u Novom Sadu i Edukons u Sremskoj Kamenici.

(Tanjug)