ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ ОДУСТАО ОД ВЕЋЕ ШКОЛАРИНЕ
Devet fakulteta konačno je odustalo od povećanja školarina za narednu godinu. Prijemni se na većini fakulteta u Srbiji završavaju danas, osim na pet u Novom Sadu.
Elektrotehnički fakultet juče je pristao da školarinu vrati na prošlogodišnji nivo i smanii je sa 90.000 na 81.000 dinara. Tako se upisao na listu poslednjeg fakulteta koji je pod pritiskom javnosti i Ministarstva nauke i prosvete odlučio da da ove godine ne poveća cenu studiranja samofinansirajućim studentima.
– Pod pritiskom Ministarstva nauke i prosvete odlučili smo da vratimo školarinu na prošlogodišnji nivo. Jednostavno taj pritisak više nismo mogli da izdržimo – kaže za “Blic” prof. Miodrag Popović, dekan Elektrotehničkog fakulteta.
U rektoratu Univerziteta u Beogradu kažu da još nisu dobili zvaničan dopis da je ovaj fakultet smanjio školarinu, ali da se nadaju da će ga uskoro dobiti. Kako kažu u rektoratu, za sada su dobili odgovor od devet fakulteta koji su odlučili da poslušaju predlog Žarka Obradovića, ministra nauke i prosvete, i zbog ekonomske situacije ne povećavaju školarinu.
Obradović je pre nekoliko dana izjavio da fakulteti nemaju realnu potrebu za ovim povećanjem, jer će ministarstvo odvojiti 350 miliona dinara više za materijalne troškove.
Na Stomatološkom fakultetu nismo uspeli da dobije odgovor zašto školarina sa predloženih 240.000 dinara nije smanjena na 180.000, koliko je bila pre tri godine. Umesto toga, na fakultetu su odlučili da ona bude 220.000 dinara.
Budući brucoši još danas će na fakultetima u Srbiji polagati prijemne ispite. Danas će se u Beogradu polagati na Ekonomskom, Fakultetu bezbednosti, Fizičkoj hemiji, FASPER-u, Mašinskom, Matematičkom, Medicinskom i Učiteljskom.
U Novom Sadu kandidati će polagati na Fakultetu za sport i fizičko vaspitenje, Tehničkom, Filozofskom, Građevinskom, Medicinskom, Poljoprivrednom, Tehnološkom i Pravnom. U ovom gradu na pet fakulteta prijemni će biti održani i sutra.
Dok će se u Nišu danas proveravati znanje samo na Pravnom fakultetu. Univerzitet u Kragujevcu održaće prijemne na Mašinskom, Pravnom i Tehničkom fakultetu. Preliminarne rang liste biće objavljene do kraja nedelje, a konačne najkasnije 5. juna. Upis će morati da bude završen 10 dana kasnije, tačnije do 15. jula.
Fakulteti koji su odustali od povećanja:
Fakultet Predloženo povećanje Konačna školarina
ETF 90.000 81.000
Tehnološko-metalurški 72.000 60.000
FON 136.000 i 144.000 129.000 i 142.000
Bogoslovski 107.100 105.600
Pravni 91.000 85.000
Učiteljski 90.000 80.000
Stomatološki 240.000 220.000
Hemijski 90.000 78.000
Biološki 85.000 80.000
Geografski 77.000 70.000
ПРИМЕДБЕ ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ НА РАДНУ ВЕРЗИЈУ НАЦРТА ЗАКОНА О ШТРАЈКУ
Чланом 44. Устава Републике Србије право на штрајк се остварује на осснову Закона о раду и ПКУ, самим тим Закон о штрајку је непотребан, збуњујући и увредљив за демократски развој здравог социо-економског друштва.
Пре детаљне аналиѕе постојећих чланова у Радној верзији Закона о штрајку, напоменућемо, неколико нонсеса које једна здрава модерна држава не би требало да уопште разматра, а не да их сврстава у Закон. Ратификацијом и усклађивањем наших закона, увиђа се да потреба за оваквим Законом и не постоји.
Категорија «минимума процеса рада» у току штрајка није позната, конфликтна је за обе стране и својеврсна фарса којом држава купује време и врши уцену запослених који су штрајку.
У старту је уведен термин «локаут» који омогућава послодавцу поигравање са запосленима и уједно остваривање разноразних финансијских малврзација у своју корист. Тако да је члан 2. штетан пре свега по државу, као и по запослене.
Члан 4. је споран због категорије «минимума процеса рада» која је једино оправдана као «технолошки минимум процеса рада» који је садржан у члану 17. Као такав овај члан завређује место у Закону о раду.
Члан 6. више личи на поетични приказ, јер ниједног тренутка јасно не дефинише «угрожава безбедност и здравље становништва».
Члан 12. треба брисати.
С обзиром на изостављање члана 4. и постојање члана 15., чланове 16., 18., 19. 20. и 21.треба брисати.
У члану 22. став 2. рок од 15 дана је недопустив и препоручује се рок од 3 дана, с обзиром да се држава у члану 41. став 3. позива на рок од 3 дана.
Члан 23. став 3. се поиграва здравом логиком запосленог и уцењује запосленог у штрајку да прекине са истим да би се тек онда договорили о исплати зараде. У пракси овај механизам уопште не функционише, нити га наше колеге из окружења практикују. Тако да овај члан можемо назвати ЧЛАНОМ УЦЕНЕ.
Чланови 27. и 28. представљају кршење основних људских права и слобода и стављање запослених у неповољан положај, те их треба брисати.
VIII одељак који се односи на НАДЗОР, је веома дискутабилан и поставља се питање у каквом то демократском систему запослени у Србији раде.
Чланови 40. и 41. су беспредметни јер расправљају о незаконитости штрајка, што је потпуна замена теза; Закон о штрајку није ни потребан па се о његовој законитости не расправља.
Чланови 42. и 43. су толико индискретни да врше неуставни притисак на запосленог и својеврсни мобинг који би на овај начин био и легализован.
Прелазне и завршне одредбе су потпуно сувишне, а односе се на чланове 46., 47. и 48., јер обухватају спорне чланове о којима смо већ говорили, па самим тим су и бесмислене.
Надамо се да ће вас овај кратак осврт на Радну верзију Закона о штрајку, мотивисати да га детаљно проучите и сваку корисну примедбу проследите у циљу брзог и квалитетног спровођења ове наше акције.
Члан ГО ГСПРС «Независност»
Миомирка Саичић
ugsprosv@eunet.rs
РАДНА ВЕРЗИЈА НАЦРТА ЗАКОНА О ШТРАЈКУ
Радна верзија за јавну расправу
СУТРА ПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗУЛТАТИ МАЛЕ МАТУРЕ
– Đaci osmog razreda u Srbiji sutra očekuju objavljivanje preliminarnih rezultata „male mature“, na kojoj su polagali testove iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, i matematike.Nakon objavljivanja preliminarnih rezultata i podnošenja žalbi, đaci će konačne rezultate završnog ispita na kraju osnovnog školovanja saznati 3. jula.Mala matura prvi put se polagala ove godine, a na testovima iz jezika i matematike osmaci su imali 50 odsto potpuno poznatih zadataka, 25 odsto delimično poznatih i 25 odsto nepoznatih zadatака.
Mala matura je obavezna za sve osnovce, bez obzira na to da li žele da upišu srednju školu. Završni ispit se boduje za upis za srednje škole, đaci na testovima iz jezika i matematike mogu osvojiti najviše po 20 poena, a uspeh iz škole može im doneti najviše 60 bodova
Ukida se prag znanja prema kojem je do ove godine đak morao da osvoji najmanje po jedan bod na oba testa da bi položio ispit. Do sada su prednost na upisu u srednje škole imali đaci koji na testovima osvoje najmanje po pet poena, a zbog obaveznog polaganja male mature od ove godine je i ta odredba ukinuta.
Kako su objasnili u ministarstvu prosvete i nauke, teoretski, ako ima slobodnih mesta, đak se može bez ijednog osvojenog boda na maloj maturi upisati u željenu srednju školu.
Liste sa željenim obrazovnim profilima i gimnazijskim smerovima đaci će predavati 4. i 5. jula, a na listi može biti upisano 20 željenih škola.
Upis đaka obaviće se 13. i 14. jula. Time se završava prvi upisni rok. Drugi upisni rok za preostala nepopunjena mesta u srednjim školama trajaće od 14. do 16. jula.
ПОЧЕЛА ТРКА ЗА ИНДЕКСЕ
Na državnim univerzitetima u ponedeljak počeli prijemni ispiti, samo u Beogradu gužva. Najveće interesovanje za umetnost i bezbednost, najmanje za arhitekturu.
TRKA za indekse je počela! Budući brucoši u ponedeljak su počeli da polažu prijemne ispite na pojedinim državnim fakultetima. Na Univerzitetu u Beogradu polagali su na Filološkom, Veterinarskom, Saobraćajnom i još osam fakulteta, a na ostalima su testiranja zakazana za utorak i sredu.
I ove godine budući akademci imaju svoje favorite, pa je broj prijavljenih daleko preko predviđene kvote na Fakultetu za bezbednost, Medicinskom, Ekonomskom, Pravnom, Stomatološkom, Filološkom… Rekorder je Fakultet dramskih umetnosti, gde se za 12 mesta na glumi takmiči 388 kandidata!
– Broj budžetskih studenata povećan je za deset odsto u odnosu na prethodnu godinu, pa je i interesovanje veliko – kaže za „Novosti“ prof. dr Branko Kovačević, rektor BU.
55.000 BRUCOŠA o TROŠKU države prvu godinu pohađaće 35.000 akademaca i još 20.000 koji će sami plaćati školovanje. Najviše mesta ima na BU – 9.000 na budžetu i 5.000 za samofinasirajuće studente. Na Univerzitetu u Novom Sadu predviđen je upis 8.000 brucoša, u Nišu oko 4.700, Kragujevcu oko 2.700, u Kosovskoj Mitrovici oko 1.700, u Novom Pazaru blizu 1.000, na Univerzitetu umetnosti u Beogradu biće nešto više od 400 brucoša.
Kovačević naglašava i da je smanjeno interesovanje za arhitekturu, pa je umesto nekadašnjih pet kandidata za jedno mesto, sada taj broj više nego prepolovljen. Interesovanje za srpski i ruski jezik na Filološkom fakultetu veće nego ranijih godina.
Na Univerzitet u Novom Sadu prijavilo se 225 studenata manje nego što je predviđeno za upis, a čak na devet fakulteta je broj prijavljenih ispod predviđene kvote. I u Novom Sadu i u Kragujevcu najveća gužva je na medicini. U Kragujevcu je veliki broj kandidata i na hotelijerstvu i vojnoindustrijskom inženjerstvu. Na Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici prijavilo se za trećinu manje kandidata u odnosu na broj predviđen za upis.
A kada prebrinu brige oko prijemnog, sa indeksom u rukama, brucoše čeka još jedna muka – kako obezbediti krevet u domu i hranu u studentskoj menzi. Konkursi počinju u septembru.
U studentskim domovima u Srbiji ima mesta za oko 14.000 studenata. Najviše kreveta ima u 11 beogradskih domova, i to oko 10.000 za smeštaj studenata koji se školuju o trošku države i plaćaju regresirane cene i oko 2.000 mesta po ekonomskim cenama. U studentskom centru Novi Sad raspolažu sa nešto više od 2.500 ležajeva, u Kragujevcu sa 634 i u Nišu sa 916 mesta.
– Svake godine ispod crte za smeštaj ostane oko 30 odsto kandidata koji su konkurisali – kaže Milovan Petrović, direktor Studentskog centra „Beograd“.
Cene smeštaja u studentskim domovima kreću se od 830 dinara u četvrtoj do 2.250 dinara u prvoj kategoriji. Za mesto u trokrevetnoj sobi u najvećem akademskom naselju na Balkanu „Studentskom gradu“ treba izdvojiti 1.300 dinara, dok je u četvorokrevetnoj sobi 1.400 dinara za mesec dana.
Tri obroka dnevno, u nekoj od studentskih menzi, koštaju nešto više od 100 dinara, a pravo na „bonove“ za menzu imaju i studenti koji ne žive u domu.
И ДЕВОЈКЕ БИРАЈУ ЕЛЕКТРОТЕХНИКУ
Oko 800 kandidata polagalo je juče prijemni ispit na Elektrotehničkom fakultetu
Na fakultetima i visokim školama širom Srbije juče je počela provera znanja stečenog u srednjoj školi. Od ranih jutarnjih časova ispred zgrade tehničkih fakulteta u Beogradu bila je neopisiva gužva. Prijemni ispit iz matematike polagali su budući studenti Elektrotehničkog fakulteta, njih oko 800, jer su neki bili oslobođeni polaganja pošto su osvojili nagrade na takmičenjima.
Dekan ETF-a dr Miodrag Popović kaže da je to nešto više kandidata nego lane i da obično bude oko 21 odsto devojaka.
– Ustala sam u šest. Ovde sam sa drugaricom Kristinom Dolevac, sa njom sam se najviše družila u srednjoj školi i sad smo zajedno odlučile da upišemo ETF. Znamo da je težak fakultet, ali mi se ne bojimo, u Devetoj gimnaziji se dosta učilo, imamo radne navike – priča nam Nevenka Dragićević dok zauzima mesto u amfiteatru „Nikola Tesla”.
Mesto ne može da se bira, na svakoj klupi je već zalepljen broj prijave kandidata, a raspored sedenja je metodom slučajnog uzorka odredio kompjuter, pomoću kojeg će se i pregledati zadaci, objašnjava profesor Petar Matavulj, zadužen za organizaciju ispita. Svi kandidati dobijaju iste zadatke, ali je različit njihov raspored, tako da je prepisivanje onemogućeno i sa te strane.
– Nemoguće je prepisati, jer su zabranjeni mobilni telefoni. Bude malo okretanja, mi ih opomenemo i obično se na tome završi. Svi nastavnici su ovde iskusni, dugo radimo ovaj posao i možemo da procenimo ukoliko se događa nešto što ne bi trebalo. Tada se kandidat udaljava sa ispita – kaže Matavulj.
Ulaz u učionice, a polaže se na dva sprata na ETF-u i na Mašinskom fakultetu, bio je tačno u devet časova. Pola sata kasnije, sve stvari – torbe, ranci, garderoba – stavljeni su na jedno mesto. Na klupama su ostale samo lične karte, kao i plava hemijska olovka i flašica vode, koji su podeljeni svakom kandidatu.
U prvom redu, tik ispred table sedi Jelena iz Prištine. U Beogradu živi već 10 godina, odličan je đak, a „krivac” za to što je došla na ETF je profesorka iz gimnazije. „Bilo je raznih komentara – težak je fakultet, ti si devojka…, ali je većina ipak rekla – nećemo da se mešamo, to je tvoj izbor”, kaže Jelena dok predaje svoj mobilni telefon dežurnom nastavniku.
Sanja Pavlović, glavni dežurni, objašnjava da desetak minuta pred početak ispita fali samo jedan kandidat, što nije uobičajeno, ali da neće moći da uđe kada počne ispit. Takođe, prvih sat vremena nema izlaska iz sale.
Pavao Dugošija sa osmehom kaže da nije nervozan, spremao se mesec dana i siguran je u svoje znanje. Krenuo je juče u sedam sati ujutru autobusom iz Velike Plane, a ako dobije indeks, stanovaće privatno u Beogradu. U porodici su mu svi pravnici, starija sestra je takođe student, ali njemu bolje idu prirodne nauke. Nada se da će upasti na budžet, a pošto svira u folkloru i bio je nekoliko puta u Austriji, u ovoj zemlji planira da kasnije nastavi master studije.
Pet minuta pre 10 časova, u amfiteatar je ušao profesor Dragutin Salamon i predao zapečaćene koverte sa zadacima dežurnim nastavnicima, koji su ih potom podelili kandidatima.
– Ne znam koji su zadaci u pitanju. Teško da može neko da ih „provali” pre prijemnog, potrebno je jako mnogo ljudi da se izvede tako nešto – kaže profesor Salamon koji koordinira između sala.
Iako je pred početak prijemnog ispred zgrade tehničkih fakulteta bilo više roditelja nego budućih studenata, koji minut posle 10 časova, bilo je sablasno prazno. Većina se preselila u obližnje kafiće i pekare, jer prijemni traje puna tri sata. Na klupi ispod biste Nikole Tesle sedeo je Radoslav Aleksić iz Mladenovca.
Čekam sina Nikolu, čuvam mu tremu, iako on kaže da je siguran u sebe. Nije mi teško da ga sačekam, ovde radim, u „Lasti” – kaže Aleksić. Nikola je završio gimnaziju i koliko je ocu poznato, jedini je iz svoje generacije koji polaže na ETF-u. Kaže da veruje da će mu sin upasti na budžet, ali priznaje i da ima rezervnu varijantu na Fizičkom fakultetu. – Tačno da to nije toliko atraktivno kao elektrotehnika, ali njemu dobro ide fizika – kaže tata Radoslav.
Provera znanja biće i danas i sutra, a dok se jedni budu preznojavali, drugi će već saznati prve, nezvanične rezultate. Rang-liste će na svim visokoškolskim ustanovama biti istaknute do kraja nedelje, a iduće sedmice počinje i upis primljenih kandidata.
Konkurisala 40.162 buduća brucoša
– Na sedam državnih univerziteta u Republici Srbiji konkurisala su 40.162 kandidata. Najveće interesovanje je na medicini, arhitekturi, Građevinskom, Elektrotehničkom, više prijavljenih je i na Saobraćajnom fakultetu, već tradicionalno su tu bezbednost, FON, Filozofski i Filološki, stomatologija, farmacija, a beleži se izuzetan porast na Univerzitetu umetnosti – izjavio je juče za „Politiku” dr Slobodan Jauković, pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje.
Po njegovim rečima, na Univerzitetu u Beogradu je 19.211 prijavljenih, na Univerzitetu umetnosti 1.126, na Novosadskom univerzitetu 8.637, na Kragujevačkom 4.013, na Niškom 5.133, na Univerzitetu u Prištini 1.184, a na Univerzitetu u Novom Pazaru je predato 858 prijava.
Sandra Gucijan
ОБЈЕКТИВНА СЛИКА ЂАЧКОГ ЗНАЊА
Rezultati pokazuju da su učenici dobro uradili zadatke na završnom ispitu iz srpskog i matematike
Beograd – Na završnom ispitu iz srpskog i matematike učenici su osvojili u proseku po 15 poena, što je veoma dobar rezultat, ako se ima u vidu da su ove godine svi učenici osmog razreda bili obavezni da izađu na maturu, dok su ranije kvalifikacioni ispit polagali samo đaci koji su konkurisali za upis u četvorogodišnje srednje škole. Ovakav zaključak iznose direktori beogradskih osnovnih škola, koji su juče za naš list komentarisali preliminarne rezultate završnog ispita. Direktori se slažu da su ovogodišnji rezultati objektivna slika đačkog znanja, jer su malu maturu svi učenici polagali pod jednakim uslovima, odnosno u jednoj prostoriji.
– Prosečan broj bodova koji su osvojili učenici naše škole je 15,1. Prvi put se desilo da su rezultati srpskog i matematike ujednačeni. U odnosu na prošlu godinu, rezultati su nešto bolji. Mi smo do prošle godine, prema broju osvojenih bodova na kvalifikacionom ispitu, među beogradskim školama zauzimali od četvrtog do desetog mesta. Očekujem da ćemo i ove godine biti iznad beogradskog proseka – kaže za Danas Anđelko Kunarac, direktor OŠ „Skadarlija“.
On ističe da su zadaci sa ovogodišnjeg završnog ispita mnogo bolji nego prethodnih godina, jer je reč o drugačijem načinu ispitivanja, koje od učenika traži funkcionalna znanja.
Učenici OŠ „Vladimir Rolović“ na testu iz srpskog su osvojili u proseku 15,4, a iz matematike 15 poena, što je, prema oceni direktora te škole Radovana Lazovića, iznenađujuće dobar rezultat, s obzirom na to da su za završni ispit morali da izađu svi učenici osmog razreda. On smatra da je težina zadataka bila primerena i da je dobro to što su svi učenici radili testove pod jednakim uslovima – u jednoj prostoriji, u kojoj je dežuralo deset nastavnika i jedan supervizor.
Da je test bio dobro odmeren i da su rezultati male mature realna slika učeničkog znanja smatra i Milan Bajić, direktor OŠ „Josif Pančić“. Đaci ove škole, koji su na kvalifikacionom ispitu uvek postizali odlične rezultate, ove godine su čak i bolji – iz srpskog su u proseku osvojili 16, a iz matematike 15,8 poena.
Međutim, Slobodan Malušić, direktor OŠ „Đura Daničić“, smatra da su testovi ove godine lakši nego ranijih godina i da će to podići „prag“ na nivou cele Srbije. On navodi da četvrtina takozvanih nepoznatih zadataka nije predstavljala problem đacima, jer je reč o istoj metodologiji i tipovima zadataka koje su učenici već radili, pa je onaj koji zna pravila i formule, mogao bez teškoća da ih reši. Učenici ove osnovne škole iz srpskog su osvojili u proseku 15 poena, a 14 iz matematike. Malušić ocenjuje da će rezultati verovatno biti još bolji kada se završi rešavanje prigovora, jer je u nekim slučajevima došlo do tehničke greške, odnosno bodovi nisu dobro sabrani.
– Našim učenicima nije smetalo što su završni ispit polagali u sali. Ranije se dešavalo da u okviru jedne škole, dežurni nastavnici u jednoj učionici budu blaži, a u drugoj stroži, pa đaci tvrde da su kod onih sa blažim kriterijumom mogli da prepisuju. Sada smo takve situacije izbegli – ističe Malušić.
Žalbe
Nezadovoljni kandidati mogu da podnesu prigovor na rezultate završnog ispita komisiji osnovne škole sutra, od 8 do 16 sati, a u četvrtak, u istom terminu, mogu da se žale okružnoj upisnoj komisiji.
Autor: V. Andrić
ДАНАС ПОЧИЊУ ПРИЈЕМНИ ИСПИТИ ЗА ФАКУЛТЕТЕ
Пријемни испити се завршавају у среду, а потом следи објављивање привремених ранг-листи и кратак период за жалбе незадовољних кандидата
На факултетима и високим школама од данас почиње провера знања из средње школе. Пријемне испите ће ова три дана полагати готово сви који су прошле недеље конкурисали за бруцошки индекс, изузев кандидата који су освојили награде на државном или међународном такмичењу из предмета из кога се полаже пријемни испит. Њима ће бити уписан максималан број бодова.
Сви остали, на факултете и школе мораће да дођу најмање сат времена раније, како би у миру пронашли учионицу у којој је полагање. Обавезна је лична карта или пасош, ради провере идентитета, а на клупама ће уз овај документ и пријаву, бити дозвољена још само флашица воде (или сок у оригиналном паковању) и прибор који је изричито наведен на огласној табли факултета. То на већини факултета значи само плава хемијска оловка (понесите резервну за сваки случај).
На испиту је забрањено коришћење било каквих додатних помагала (џепних рачунара, мобилних телефона, таблица…). Од тренутка поделе задатака није дозвољен никакав разговор између кандидата, а забрањен је и разговор са дежурним наставницима и одлазак у тоалет.
Излазак из сале је могућ најраније 45 минута до сат времена после почетка испита (зависи од факултета), а опште је правило да пола сата пре завршетка пријемног није дозвољено напуштање сале.
У зависности од броја кандидата, поједини факултети већ у току вечери објављују прелиминарне резултате. У овом периоду јако је важно пратити уписни календар на „свом“ факултету, како би се искористило право на жалбу на привремену ранг-листу. Тек када факултет одговори на све благовремено пристигле приговоре, формира се коначна ранг-листа и после тога почиње упис нових студената.
Листа се формира на основу оцена из средње школе и успеха на пријемном испиту, што значи да је максималан број бодова 100. За буџетски индекс потребно је освојити више од 50 поена и ући у уписну квоту за финансирање о трошку државе. То ће на појединим факултетима и одсецима, попут медицине, безбедности или психологије бити јако тешко, јер се пријавило два и три пута више кандидата од расположивог броја места.
Кандидатима који ће полагати сутра и прекосутра, да поновимо савет психолога: дан пред испит не треба учити, већ само обнављати градиво и по могућству се бавити неким опуштајућим активностима. Вече уочи пријемног треба раније отићи у кревет, а на сам дан испита добро доручковати и отићи раније на факултет. Још једном, не заборавите личну карту.
Свим кандидатима желимо срећу на испиту.
ДВА НОВА ПРАВИЛНИКА ЗА ПРЕДШКОЛЦЕ
У складу са одредбама Закона о предшколском васпитању и образовању, министар просвете је донео два нова правилника – Правилник o критеријумима за утврђивање мањег, односно већег броја деце од броја који се уписује у васпитну групу и Правилник о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу:
ШКОЛСКИ СИСТЕМ КАО САОБРАЋАЈНИ ХАОС
Od 2001. do 2011. tri puta su se dogodile značajne promene u obrazovanju, uvek posle parlamentarnih izbora. –Četiri scenarija za budućnost
Ako se posmatra jedna tipična škola u Srbiji i uporedi nastavni proces pre jedne decenije i danas, većina posmatrača bi verovatno ocenila da nema veće razlike, izuzev nešto većih problema koji nastavnici imaju s disciplinom i radnim navikama učenika. Profesori, đaci, roditelji, predstavnici vlasti, stručnjaci… obrazovanje danas doživljavaju kao „saobraćajni haos”, a porede ga i sa slikama tornada.
U poslednjoj deceniji, značajne promene u obaveznom obrazovanju u Srbiji dogodile su se tri puta – 2001, 2004. i 2008. godine i uvek su direktno bile povezane s promenama u vrhu izvršne vlasti. Međutim, uprkos politici kreni-stani za ovih 10 godina, ostvarene promene ipak su približile srpski obrazovni sistem cilju koji je postavljen na početku dvehiljaditih – kvalitetnom obrazovanju za sve.
Ovo su neki od glavnih nalaza grupe stručnjaka Instituta za pedagoška istraživanja, čije je obimno jednogodišnje istraživanje upravo objavljeno u knjizi „Predstave o obrazovnim promenama u Srbiji”. Dr Milja Vujačić, magistri Jelena Pavlović, Dejan Stanković, Vladimir Džinović, Ivana Đerić i Rajka Đević, kao i Sonja Anđelković i Milica Marušić, bili su deo Regionalnog programa podrške istraživanju u oblasti društvenih istraživanja na Zapadnom Balkanu (RRPP).
– Rezultati našeg istraživanja pokazuju da postoji jaz između onoga što je planirano i ostvareno, a efikasnost promena narušena je prebrzim tempom reformskih inicijativa, haotičnošću i nestabilnošću – kaže dr Milja Vujačić.
Otuda ne čudi što su učesnici u istraživanju (nastavnici, direktori, đaci, roditelji, eksperti, donosioci odluka) kada im je ponuđen set od tridesetak fotografija, kao najbolju asocijaciju na obrazovne promene, birali slike saobraćajnog haosa i tornada. Mr Jelena Pavlović ukazuje i na činjenicu da su roditelji i nastavnici češće protivnici nego saradnici i da je njihov odnos često obojen optuživanjem, animozitetima i pozivanjem na odgovornost.
– Roditelji smatraju da nastavnici nisu motivisani za obavljanje svog posla, kao i da nikome ne polažu račune za svoj rad. Iz perspektivne nastavnika, roditelji su ti koji nisu zainteresovani za saradnju i pružaju otpor u slučaju različitih procena napredovanja učenika i nedovoljno poštuju nastavničku profesiju – navodi rezultate mr Pavlović.
Mr Dejan Stanković kaže da su obrazovne politike tokom dvehiljaditih bile u velikoj meri zavisne od aktuelnog političkog i društvenog konteksta. Prvi period su obeležili proklamovani opšti ciljevi predstojeće obrazovne reforme – pružanje doprinosa ekonomskom oporavku, razvoju demokratije i reintegracije zemlje u evropsku i međunarodnu zajednicu, u drugom su pitanja iz oblasti obrazovanja sklonjena sa dnevnog reda zbog osamostaljivanja Crne Gore, pregovora o statusu i proglašene nezavisnosti Kosova, a u aktuelnom periodu se beleži brži napredak u evropskim integracijama i velika svetska ekonomska kriza.
– Posle političkih promena 2000, aktuelne vlasti su ambiciozno počele kreiranje i implementaciju nove obrazovne politike u Srbiji. Period od 2004. do 2008. obeležio je tri promene na čelu Ministarstva prosvete i konzervativiniji pristup obrazovnim promenama. Osnovni pravac promena u prvom i trećem periodu je sličan, tako da se aktuelna obrazovna politika, uz sve razlike, može posmatrati ipak kao nastavak politike s početka ovog veka – kaže mr Stanković.
Istraživači konstatuju da je struktura osnovnog obrazovanja tokom protekle deceniji u Srbiji ostala manje – više nepromenjena. U studiji Unicefa 2001. godine je upravljanje obrazovnim sistemom u Srbiji okarakterisano kao ekstremno centralizovano. Bez dovoljno kapaciteta, interesa i sa finansijskim problemima, lokalne uprave nisu preuzele veću ulogu u upravljanju obrazovanjem, naročito pošto je pitanje decentralizacije marginalizovano tokom perioda 2004–2008. godina. Upravljanje školom je ostalo političko pitanje, jer novi format školskih odbora i način biranja direktora nimalo nije otklonio često korišćenu mogućnost uplitanja političkih stranaka u ova pitanja, navode istraživači.
U oblasti nastavnih planova i programa na početku veka inicirane su važne promene, ali ni one nisu uspele da zažive, jer su ih nove prosvetne vlasti u potpunosti ukinule izmenama zakona iz 2005. godine.
Generalni je zaključak da u protekloj deceniji nije postignuta politička ili šira društvena saglasnost oko osnovnih pitanja budućeg razvoja obrazovanja, koje i dalje trpi posledice političkih i ideoloških sukobljavanja (jedan od primera je i građansko vaspitanje i veronauka). Zato su stručnjaci Instituta za pedagoška istraživanja razvili četiri scenarija obrazovanja u budućnosti (škola po meri deteta, škola koja neguje izuzetnost, nastavnik kao ugledni profesionalac i odgovorno uvođenje promena).
– Nastavnici, direktori, eksperti, đaci i njihovi roditelji su sva četiri scenarija okarakterisali kao dopadljive, ali previše napredne, zahtevne i utopijske u kontekstu našeg obrazovnog sistema. Finansijski aspekt je označen kao glavni preduslov za uvođenje bilo koje promene – objašnjava dr Milja Vujačić i dodaje da se članovi istraživačkog tima ipak nadaju da će ova četiri scenarija, kao i cela knjiga, podstaći ključne aktere odluka na razmišljanje o budućnosti obrazovanja u našoj zemlji.
Sandra Gucijan
