Систем рангирања студената приликом уписа сваке школске године, уведен прошлог јула Законом о изменама и допунама Закона о високом образовању, требало је да омогући сваком студенту државних факултетаи високих школа да се финансира из буџета ако се на ранг-листи нађе у оквиру одобрене квоте. Идеја оваквог система је била да се повећа квалитет знања и студија кроз отворену конкуренцију међу студентима, што значи да се по истим аршинима рангирају и самофинансирајући и буџетски студенти. Тако би се коначно укинуло оно „једном буџетски – увек буџетски” јер се показало да се често буџетски студенти „шлепају” у овом статусу из године у годину с врло ниским оценама и много неположених испита, а да врло успешан и вредан самофинансирајући студент не може да пређе на буџет због ограничене квоте.

Иако је лане рангирање студената озакоњено, пракса је показала велике потешкоће и разноликости у његовој примени, па је и прошле јесени, пред упис школске 2010/11. године, било студентских незадовољстава, протеста, штрајкова и вишенедељних „преговарања” с факултетским управама и министром просвете о томе ко има „право” на буџет. Да се слична ситуација не би поновила и ове године и да би се прецизирала и уједначила „правила” рангирања, а нарочито да би сви студенти благовремено били информисани о систему рангирања, Студентска конференција универзитета Србије (СКОНУС), у складу са својим овлашћењима, предложила је универзитетима моделе рангирања за које студенти сматрају да су најадекватнији. „Узимајући у обзир разноликост и специфичности сваког факултета и универзитета, предлажемо само суштину два модела које универзитети односно факултети могу прилагодити својим специфичностима и условима рада”, наводи се у предлогу утврђеном на Председништву СКОНУС-а.

У изменама закона дефинисано је да студент који у текућој школској години оствари 60 ЕСП бодова има право да се у наредној школској години финансира из буџета ако се рангира у оквиру укупног броја студената чије се студије финансирају из буџета, те да рангирање обухвата студенте уписане исте школске године на одређени студијски програм, и то тако што се полази од броја остварених ЕСП бодова и постигнутог успеха у савлађивању програма, на начин и по поступку утврђеним општим актом високошколске установе.

Први модел рангирања који је предложио СКОНУС полази од броја остварених бодова и постигнутог успеха у савладавању студијског програма, што значи да се приликом рангирања студента узима у обзир целокупни његов успех од почетка студија до почетка школске године коју тренутно уписује. Наведен је и пример за генерацију која треба да упише четврту годину да би се илустровао овај модел:

Велики број факултета у Србији рангирао је студенте само на основу оствареног успеха у претходној школској години, што је створило много проблема јер су академци који су све испите давали у року и чистили годину за годином били у лошијем положају од оних који су преносили испите! То се види на примеру из треће колоне („године”) где студент 1 има најмање бодова (60) иако нема ниједан неположен испит, док би студент 4 по том аршину био „најбољи” јер је у последњој години остварио највише бодова (78) јер је положио и неке пренете испите. Овај проблем може се решити једино ако се студенти рангирају на основу укупно оствареног успеха, а ту је студент 1 неприкосновен с укупно 180 ЕСПБ-а, док је студент 4 најслабији, са 168 ЕСПБ-а.

„Универзитетима и факултетима оставља се аутономија да дефинишу шта је то успех. Најједноставнији модел за примену јесте да се као први критеријум узме број бодова остварених у току студија, други критеријум, у случају да има више студената с истим бројем бодова, је просечна оцена, а трећи, у случају истог броја бодова и исте просечне оцене, период полагања испита (у којем испитном року) итд.

Други модел рангирања, по предлогу СКОНУС-а, је да успех буде комбинација броја остварених бодова у току студија и просечне оцене. Предложена је следећа формула:

К (коефицијент успешности) = Укупан број остварених ЕСПБ у току студија + 1,5 х просечна оцена

На примеру Студента 1 из првог модела то изгледа овако: К = 180 + 1,5 х 9,5 = 194,25

Уколико се жели дати већи значај просечној оцени, коефицијент којим се она множи може бити већи од 1,5.

Студентски парламент сваког универзитета изјасниће се о томе који модел прихвата, а онда ће ове „пропозиције” рангирања утврдити одговарајући универзитетски органи. Како је за „Дневник” изјавио председник Студентског парламента Универзитета у Новом Саду Данило Чеман, овдашњи студентски представници су за први модел рангирања. Најважније је, указује Чеман, да студенти благовремено буду информисани о томе како ће бити рангирани, те да расподеле „снагу” и припреме се за наредне испитне рокове да им у октобру не преседне упис.

В. Чекић

Петоро студената Факултета организационих наука – Александра Николић (21), Јована Дадић (21), Ема Нешковић (23), Тамара Пајевић (21) и Нинослав Стојсављевић (26), који су почетком марта победили на европском првенству у Лондону у решавању задатака пословних студија случаја „Hult Global Case Challenge”, 28. априла учествоваће на светском финалу у Њујорку. Решење које у Њујорку буде најбоље биће награђено са милион долара који ће бити уложени у реализацију тог пројекта.

Успешна петорка на европском првенству била је најбоља у конкуренцији 32 пословне школе, међу којима су биле и њихове колега са Кембриџа, из Шефилда, Санкт Петербурга и са других универзитета, а 28. априла у финалу њих петоро представљаће Универзитет у Београду и такмичиће се са још шест екипа које су победиле на регионалним такмичењима.

Конкуренти ће им бити тимови са Универзитет Стенфорд (победник у Сан Франциску), Универзитета Бостон (победник у Бостону), Универзитета науке и технологије из Хонгконга (победник у Шангају), Универзитета Бокони (победник у Дубаију) и Универзитета Кембриџ (победник на онлајн такмичењу).

Наши студенти, европски прваци, баш као и други учесници имаће задатак да за 12 минута представе своје решење за задатак који имају, а који је био да се осмисли пословни модел који ће омогућити достављање воде и санитарија до 100 милиона људи који живе у најсиромашнијим и најугроженијим деловима света, и то у року од пет година. Студенти ФОН одлучили су да на такмичењу наступе са истим решењем као и у Лондону.

– Наш задатак у Њујорку ће бити да представимо детаљније решење са којим смо победили у Лондону. Имамо могућност да неке детаље дорадимо или детаљније прикажемо, али решење суштински остаје исто. О томе које је решење најбоље одлучиваће жири који ће чинити стручњаци из невладиних организација, највећих светских компанија и консултантских кућа – кажу Александра и Тамара, студенти четврте године менаџмента.

Приликом осмишљавања пословног модела наши студенти морали су у решењу да задовоље неколико критеријума.

– Требало је водити рачуна да решење проблема буде одрживо током времена, да вода и санитарије буду доступне током већег дела дана, да буде примењиво на било ком подручју, као и да вода буде задовољавајућег квалитета. Поред тога, велико ограничење у решавању проблема воде и санитарија у свету је доступност финансијских средстава. Због тога, део нашег решења представља и финансијски модел усмерен ка проналажењу додатних финансијских средстава, а који ће неколико пута увећати доступна средства не захтевајући додатна улагања од стране инвеститора. Модел укључује и активности едукације становништва, како би се осигурала успешна имплементација пројекта – каже Јована Дадић, студент треће године на IT студијама.

На европском такмичењу наши студенти били су најмлађа екипа, али то није била препрека која би их зауставила да победе тимове у којима су чак неки од такмичара имали и радно искуство у областима задатог проблема. Ови млади успешни људи кажу да их је тада до победе довело искуство које имају у заједничком раду.

Једна од компанија које су креирале задатак за такмичење је Wатер.org чији је сувласник глумац Мет Дејмон.

Милица Булатовић

– Prolećni raspust za učenike osnovnih i srednjih škola u Srbiji spojen je sa uskršnjim i prvomajskim praznicima, pa su đaci od sutra na 12-dnevnom odmoru, predviđeno je kalendarom rada za ovu školsku godinu.Raspust zvanično traje četiri dana, od 26. aprila do 29. aprila, neposredno posle uskršnjih praznika, koji su neradni dani, i nadovezuje se na Međunarodni praznik rada, do 3. maja.

Prolećni raspust u Vojvodini traje kao i u ostalom delu Srbije, od 22. aprila do 3. maja.

Učenici osmog razreda od ove godine polažu završni ispit, takozvanu malu maturu, a kako je najavio ministar prosvete i nauke Žarko Obradović, priručnik za polaganje tog testa biće objavljen prvih dana maja.

Probni test zavrsnog ispita osmaci će raditi 14. maja, rekao je Obradović u izjavi Tanjugu.

Prema njegovim rečima, tačan datum polaganja testa iz srpskog (maternjeg) jezika i matematike koji se polažu na završnom ispitu znaće se krajem aprila.

Tanjug

Додатни часови за малу матуру

Новосадске школе углавном су надокнадиле часове пропуштене због штрајка просветара, а око 70 одсто њих увело је и ванредни час како би помогли осмацима да лакше положе завршне испите.Сваки наставник српског, односно матерњег језика, и математике има обавезу да сваке недеље одржи додатан час ученицима осмих разреда који се припремају за полагање мале матуре.

Таква припрема се одржава у већини новосадских школа, а председник Актива директора основних школа Светозар Козаров каже за Пресс да је то сасвим довољна помоћ будућим средњошколцима да успешно положе завршне испите.

– Збирке задатака из оба предмета одавно су објављене на сајту Министарства просвете. Колико знамо, половина задатака на полагању ће бити позната, 25 одсто ће бити делимично познато, а 25 одсто ће бити потпуно непознати задаци. За сада немамо прецизних информација да ли ће, и за колико, бити одложено полагање мале матуре – каже Козаров.

Директор Основне школе „Иво Лола Рибар“ Милорад Чудић каже за Пресс да наставници математике и српског језика раде са децом припреме за малу матуру у оквиру своје радне недеље.

Приватни часови до 4.000 месечно

Приватни часови српског језика и математике коштају од 300 до 500 динара, у зависности од трајања обуке. Према речима једне Новосађанке која држи часове, сат обуке из српског језика стаје 400 динара, док сат и по кошта 500.

– У зависности од тога колико ученик зна, потребно је око месец и по дана озбиљног рада, што подразумева два двочаса недељно – каже саговорница Пресса.

– Постоји законски минимум од 10 часова које школа мора да одради, али код нас се након часова увелико раде припреме. Наши наставници математике и српског језика до сада су одржали већ три симулације полагања са осмацима. Сматрам, као родитељ и педагог, да су часови у школи довољни да би се положила матура и да деци нису потребни приватни часови. Ипак, има родитеља који плаћају деци приватне професоре, али одговорно тврдим да су часови у школи довољни – истиче Чудић.

По свему судећи, мала матура ће бити одложена, а како за Пресс наводи начелник Школске управе за Јужнобачки округ Петар Виђикант, термин ће бити познат после пролећног распуста.

– Неће бити већег померања термина јер је око 45 одсто школа које су биле у штрајку већ надокнадило пропуштене часове. Према проценама, припремну наставу реализује око 70 одсто школа. Њихова припрема је уврштена у годишњу норму наставника српског језика и математике, тако да за те послове наставници не могу и не смеју да буду додатно плаћени. Уколико се дешава да се у некој школи наставници плаћају за припремне часове, то се мора пријавити просветној инспекцији – истакао је Виђикант.

Лариса Оноди

Дипломци са потврдом о завршеним студијама

Прва генерација академаца која је студирала по “Болоњи” у среду је добила нове дипломе Универзитета у Београду. Дипломе са седам нивоа заштите дипломцима Електротехничког факултета уручио је у среду проф. др Бранко Ковачевић, ректор БУ. У генерацији “болоњаца” дипломе је примило 110 студената ЕТФ, факултета који има најбољу пролазност на целом Универзитету.

– Први пут додељујемо дипломе на нивоу универзитета. Оне су израђене по правилима ЕУ и прави су документ, као лична карта или пасош. Не могу да се фалсификују, али је то ионако немогуће због знања које носите – обратио се ректор Ковачевић дипломцима. – Завршили сте највећу школу у историји Београдског универзитета, чију величину су потврдиле генерације у деценијама иза нас.

Десетине хиљада бивших студената ЕТФ отишло је из земље, па је ректор новим дипломцима пожелео да са знањем које имају остану у земљи.

После студената ЕТФ и академци са свих осталих факултета добијаће нове дипломе а биће формиран централни регистар са свим њиховим подацима.

Tanjug

У Трећој београдској је прошле године за упис било потребно 99 бодова

Најстарији београдски основци увелико се спремају за полагање мале матуре и одлучују за средње школе које би волели да упишу. Судећи према прошлогодишњим ранг-листама, најтеже је било уписати Трећу београдску гимназију и Фармацеутско-физиотерапеутску школу.Природно-математички смер Треће београдске гимназије прошле године могли су да упишу само најбољи ђаци јер је последњи уписани имао чак 99 бодова.

Нешто лакше било је на истом смеру Девете гимназије “Михајло Петровић-Алас”, чији се најслабији кандидат уписао са 95,16 бодова. Међу гимназијама предњачила је и Тринаеста београдска, где су математичари морали да имају минимум 92,24 бода.- Имамо око 50 ученика на републичким такмичењима, што говори о квалитету наше наставе. Трудимо се да оправдамо имиџ једне од најпопуларнијих школа, па смо поред бројних секција недавно поднели иницијативу да се од следеће школске године као факултативни предмет уведе и кинески језик – прича директор Тринаесте гимназије, Бојан Вучковић.

Минимални број бодова потребан за упис у стручне школе 2010.

Стручна школа најтраженији смер, бодови квота

Фармацеутско-физитерапеутска фармацеутски техничар, 98 40

Прва економска банкарски службеник, 96,56 24

ЕТШ „Никола Тесла“ администратор рачунарских мрежа, 94 20

Економска школа „Нада Димић“ финансијски администратор, 92,5 48

Медицинска школа „Београд“ физиотерапеутски техничар,89,32 20

Средња туристичка туристички техничар, 91,38 24

Угоститељско-туристичка туристички техничар, 85,36 24

Средња техничка ПТТ електротехничар телекомуникација, 84,02 24

Правно-биротехничка школа „Димитрије Давидовић“ пословни администратор, 83,72 48

Трговачка комерцијалиста, 74,18 24

Техничка школа ГСП техничар за безбедност саобраћаја, 72,54 20

Железничка техничка транспортни комерцијалиста,70,14 30

Саобраћајно-техничка техничар за безбедност саобраћаја, 67,36 20

Хемијско-прехрамбена технолошка школа техничар за заштиту животне средине, 66,86 30

Школа за бродарство, бродоградњу и хидроградњу грађевински техничар за хидроградњу, 46,72 30

Техничка школа за дизајн коже дизајнер производа од коже,38,8 30

Осим Фармацеутско-физиотерапеутске школе, која је позната по томе што нема ниједног ученика на поправном испиту и где је за фармацеутског техничара требало најмање 98 бодова, од средњих стручних школа популарне су биле и Прва економска и Електротехничка школа “Никола Тесла”.

Банкарски службеник најтраженији смер у Првој економској школи

– Банкарски службеник је традиционално најтраженији смер. Прошле године за њега је било потребно најмање 96 бодова, а претходних година дешавало се да буде и више. Банкарство је иначе популарно и тражено јер је, између осталог, познато као исплативо занимање. Ипак, за популарност једне школе пресудан је квалитет наставе и професора. Нама су на првом месту добар рад и коректан однос према ђацима – истиче директор Прве економске Милибор Саковић.

На смеровима за туристичког техничара такође има места само за добре ђаке, јер је за упис неопходно прећи цифру од 89 бодова. Нешто мање потребно је за електротехничара комуникација у ПТТ и пословног администратора у Правно-биротехничкој школи. Иако не треба више од просечног успеха и 70 бодова, све су популарнија и огледна одељења техничара за заштиту животне средине као и оних за безбедност саобраћаја.

Иначе, осмаци ће ове године полагати завршни испит, односно малу матуру. Сви ће моћи да се упишу у средње школе, али од броја бодова које освоје на тесту зависиће да ли ће успети да упишу школу коју желе.

Минимални број бодова који је био потребан за упис у гимназије 2010.

Гимназија друштвено-језички смер природно-математички смер квота

(укупно ђака)

Трећа београдска 97,08 99 210

Девета београдска 94,9 95,16 240

Тринаеста београдска 90,44 92,24 270

Четрнаеста београдска 91,34 92,14 240

Земунска 87,5 90,82 400

Пета београдска 87,76 85,16 270

Четврта београдска 84,74 77,14 180

Шеста београдска 82,66 80,68 270

Прва београдска 81,16 83,38 240

Гимназија „Свети Сава“ 81,56 75,98 210

Осма београдска 77,72 73,46 240

Петнаеста београдска 77,66 70,44 240

Спортска гимназија 75,84 150

Десета београдска 72,48 240

Седма београдска 71,48 69,38 180

Дванаеста београдска 71,06 240

Миљана Лесковац

Приручник за полагање мале матуре, коју од ове године полажу ученици осмог разреда, биће објављен првих дана маја, док ће пробни тест завршног испита осмаци радити 14. маја, изјавио је данас министар просвете и науке Жарко Обрадовић.Тачан датум полагања теста из српског (матерњег) језика и математике који се полажу на завршном испиту знаће се крајем априла, рекао је Тањугу министар Обрадовић, наводећи да сви послови везани за одржавање мале матуре иду својим током и да се припремни часови одржавају по плану.

Према његовим речима, министарство ће до краја априла знати шта су наставници урадили по питању испуњавања обавеза на реализацији наставног плана и програма и градива пропуштеног током двомесечног штрајка.

„Велики број директора ради свој посао и доставља планове надокнаде тих часова“, рекао је Обрадовић, сматрајући да деца не треба да буду ускраћена.

Надокнадом часова стичу се и услови да наставницима буде исплаћен део плате умањен за време штрајка, рекао је министар, наводећи да постоје различити ставови по питању надоканде.

Неки сматрају да им то уопште не треба, рекао је Обрадовић, оценивши да је важно што су створени услови да се надокнаде часови.

„Да нисмо то урадили, били би критиковани да нисмо створили услове“, рекао је Обрадовић.

Коментаришући тврдњу да је слаба посећеност деце на часовима на којима се надокнађује градиво, министар је рекао да родитељ има право да свом детету оправда изостанак.

Ученици осмог разреда прва су генерација ђака која полаже завршни испит, уместо досадашњег квалификационог, на којем ће бити 50 одсто познатих питања из приручника раније одштампаних.

За осмаке ће на тесту бити још 25 одсто делимично познатих питања, а преосталих 25 процената питања биће непознато, односно њихови садржаји неће бити у збирци.

Како је раније најављено, завршни испит полажу сви ученици, не само они који настављају средњу школу у четворогодишњем трајању, с тим што нема прага знања.

То значи да су „прошли“ сви који изађу на испит, али ће и те како бити мотивисани да реше што већи број задатака, јер се испит бодује за упис у средњу школу.

Tanjug