ММф одобрио Србији седму ревизију кредитног аранжмана од 365 милиона евра. Иако расту инфлаторни притисци, прогноза приредног раста је повољна, рекао извршни директор ММФ-а Доминик Строс-Кан.Одбор извршних директора Међнародног монетарног фонда завршио је седму, завршну ревизију двогодишњег аранжмана која Србији омогућава да повуче више од 350 милиона евра. Власти Србије су раније најавиле да намеравају да од те суме повуку свега више од 50 милиона евра.

Са тим износом, укупно повучена средства у складу са стенд-бај аранжманом ММФ-а и Србије достићи ће 1,5 милијарди евра.

Првобитни 15-месечни станд-бај аранжман Србији одобрен је у јануару 2009. године, у износу од 388 милиона евра, у мају исте године продужен је на још годину дана и увећан на око 2,9 милијарде евра, ради подршке владином економском прогаму у време када је утицај светске економске кризе имао јачи утицај од очекиваног. Тај аранжман истиче 15. априла.

Након расправе Одбора о Србији, извршни директор ММФ-а Доминик Строс-Кан је извјавио је синоћ да је задовољавајући учинак Србије и њеног економског програма, који је ММФ подржао стенд-бај аранжманом, допринео смањењу рањивости и помогао да се избегне финансијско растакање током кризе.

Строс-Кан је оценио да је сада прогоза раста повољна, иако расту инфлаторни притисци.

Према његовим речима, Србија напредује ка моделу равномернијег привредног раста, али се прилагођавања показују као тешка и наговештавају снажне притиске за повећање плата у јавном сектору и значајна затварања радних места у приватном.

Политички тешке реформе биће неопходне су да би се усталио одрживији раст.

Агенда те значајне реформе укључује превелики јавни сектор, затим наставак недавне пензионе реформе, рационализовање јавних предузећа и унапређење пословног окружења, оценио је Строс-Кан.

Банкарски систем ликвидан

Власти у Србији су досад успешно одолевале притиску за повећање јавних трошкова. Држање јавних финансија под контролом и повиновање законима о фискалној одговорности суштински су за подршку уравнотеженом развоју, рекао је Строс-Кан.

Иако има још вишка капацитета у привреди, инфлација је повећана као резултат скока цена хране о депресијације валутног курса, оценио је Строс-Кан и истакао да је Народна банка Србије одлучно стезала монетарну политику и тако одржавала да инфлаторна очекивања не порасту значајно.

Српски банкарски систем остаје ликвидан и добро капитализован, нагласио је Строс-Кан оцењујући да тај систем може да издржи неопходно реструктурисање реалног сектора.

Власти би требало да заврше нови оквир за добровољно финансијско реструктурисање и одговарајући пакет пореских подстицаја, закључио је извршни директор ММФ-а.

Наши наставници прилично једнолично оцењују ученике и често заборављају да постоје различити облици оцењивања. Није добро да наставник оцењује увек на исти начин. И не треба само наставник да оцењује. И ученици могу да оцењују: један другога и, што је још важније, сами себе, сматра психолог Дијана Плут.

Утисак са стране, ван школских међа, је да су дневници у Србији преплављени петицама, али и јединицама. Годинама уназад говори се о хиперинфлацији одличних ђака и вуковаца, али и о професорима који су ноћна мора не само за ђаке, већ и њихове родитеље, због олаког изрицања недовољних оцена. Контролне задатке дају сваки час, најчешће као казну због немирлука или неког недоличног понашања и, по правилу, најлошије оцене тад пљуште као киша на све стране, без обзира да ли је у питању одликаш или тројкаш. Калкулишу и ђаци, који кад год предосете да ће бити прозвани, ако нису научили лекције, изостану са часова. А онда шаљу маме и очеве у помоћ да их оправдају или измишљају разне изговоре. О томе сведочи забрињавајући број изостанака, који расте из године у годину.

Да ли је оцењивање у домаћим школама објективно, како би требало да изгледа најоптималнија процена знања од један до пет и колико ће на будуће оцене утицати протест просветних радника, који су у неким колективима држали скраћене часове за фртаљ сата више од два месеца и чак данима потпуно прекинули рад? Ове недоумице нарочито су актуелне за мале и велике матуранте, које до краја школске године дели тек неколико недеља. А онда почињу за њих праве бриге око наставка школовања, које ће умногоме зависити управо од оцена у сведочанствима и знања која понесу из основне и средње школе. Сва питања су веома деликатна, а посебно је осетљиво оно о штрајку, надокнади изгубљених часова и процени ђачког (не)знања. То ни сами наставници, професори и директори не желе чак ни да коментаришу, већ само немо слежу раменима и подижу обрве. Ипак, директор Основне школе „Алекса Шантић“ из Војске-Бођани, Маја Узуров, нимало не сумња да ће у њеном колективу бити све у реду са оцењивањем и завршним испитом, јер су само једном били у тоталној обустави рада и неколико дана држали часове од пола сата, а „после тога је све ишло нормално“.

Оцењивање свако коментарише из свог угла. Дана је гимназијалка, иде у други разред једне престоничке школе, одличан је ђак и мисли да професори у њеној гимназији уопште нису фер. Уместо да буду објективни и дају питања за двојку, тројку, четворку или петицу, на основу којих ће просудити колико неки ученик зна или не зна, она је убеђена да се све ради по принципу – свиђаш ми се, ево ти пет, па макар не знао ни за тројку! Ретки су, каже, они који оцењују „ни по бабу ни по стричевима“.

Милица Драговић, мајка двоје школске деце, мисли да код нас нема објективног оцњивања, мада је свесна и да ђаци воле да хватају кривине, избегавају наставу кад нису спремни, а већина родитеља то подржава.

Од необјективног оцењивања њу ипак више брине то што се професори чешће опредељују за контролне вежбе.

– Све је мање усмених одговора, па деца ускоро неће знати уопште да се изражавају, све више времена проводе за компјутером и комуницирају СМС порукама – резигнирано примећује Милица Драговић.

Професор стручног предмета у нишкој средњој Електротехничкој школи „Никола Тесла” Виолета Димић сматра да су професори ти који морају да се потруде да заинтересују ученике за њихов предмет и да је на одраслима већа кривица ако у неком одељењу има много слабих оцена јер „имају искуство и требало би да знају како треба поступати“. Слаже се са учесталим притужбама да су ђаци слабије заинтересовани за учење него претходних година, али ипак мисли да је већа одговорност због школског неуспеха на професорским плећима.

О томе како би требало да изгледа најправичнија провера знања у школи и да ли има разлике у пропитивању основаца и средњошколаца за „Просветни преглед“ коментарише др Дијана Плут, професорка у Департману за психологију Факултета за медије и комуникацију Универзитета Сингидунум (ФМКа).

По њеним речима, битно је да начин провере знања буде усклађен са образовним циљем који наставник жели да постигне и око којега је организовао наставни процес. Различитим циљевима примерене су различите форме оцењивања. Рецимо, ако је циљ био запамћивање неких битних чињеница, томе је примерено тестовно оцењивање, питања вишеструког избора, кратка допуњавања. Начин бодовања таквих тестова је једноставан: Одговори су тачни или нетачни. Ако, међутим, желимо да постигнемо неки сложенији образовни циљ, на пример, да ученик покаже способност решавања проблема или критичког мишљења, онда морамо да смислимо и таквом циљу примерено оцењивање, сматра др Плут.

Један могући облик оцењивања у оваквим случајевима је постављање проблемских задатака и/ли сложених проблема. Такви задаци често имају више могућих решења, а процес рада занимљив је колико и резултат. У тим случајевима нема једноставног кључа за оцењивање.

Наставници прилично једнолично оцењују: дају тестове, писмене, понекад усмено пропитују и то је све. Често заборављају да постоје различити облици оцењивања. Није добро да наставник оцењује на исти начин. И не треба само наставник да оцењује. И ученици могу да оцењују: један другога и, што је још важније, сами себе. Постоји такозвано портфолио оцењивање (Креативни центар је превео један занимљив приручник о том облику оцењивања), оцењују се ученички продукти као што су писмени радови, есеји, презентације, пројекти… посебно велики изазов је оцењивање групног рада ученика. И ту има веома инвентивних решења како да сви буду правично оцењени а да и група као тим има заједничку оцену.

Најпродуктивнији, најсмисленији облик оцењивања је тзв. формативно оцењивање.То је оцењивање које служи учењу, напретку. Оцена, нарочито ако је аналитичка, је повратна информација о томе како ученик напредује, шта му иде, а шта не. Она служи учењу, а тако и треба да буде.

И млађе и старије ученике треба оцењивати на различите начине. Што је ученик старији то је број могућности већи. Посебно је важно подржати различите облике самооцењивања код старијих ученика, знање о сопственом знању (метакогнитивно знање).

Млађи ученици не би требало да раде само тестове. Они треба да науче да говоре, образлажу, интерпретирају, препричавају, слажу, цртају, показују…

На факултетима је недопустиво много писменог оцењивања. Студенти готово не проговоре током студија, примећује др Плут.

Јавна је тајна да су критеријуми по школама поприлично неуједначени, па иза тројке код неких наставника стоји више знања него иза петице на „стакленим ногама“. Имамо Правилник о оцењивању, али да ли постоји још неки ефикаснији критеријум контроле, односно шта би још могло да помогне да се такве појаве сведу на најмању меру?

Тачно је да „тројке“ различитих наставника покривају веома различита знања и умења ученика, потврђује професорка са ФМКа. Наставници нису поуздани „мерни инструменти“. Такозвано описно или аналитичко оцењивање је добар начин да се процес оцењивања учини објективнијим, ваљанијим и поузданијим. Такав облик оцењивања пожељан је и на старијим узрастима, а не само код млађих ученика. Да би описно оцењивање било могуће наставник мора јасно да постави критеријуме оцењивања: шта оцењује и како разликује нивое компетентности ученика. Када сам себи положи рачуне о томе, неизоставно са тим критеријумима треба да упозна и своје ученике. Ученик који зна критеријуме према којима ће бити оцењен, моћи ће да изгради сложене метакогнитивне способности управљања сопственим учењем. А подршка учењу би требало да буде у епицентру свега што се дешава у школи, закључује проф. др Дијана Плут.

О. Николић

АНТРФИЛЕИ:

ПРОВЕРА ЗНАЊА

Писмено оцењивање не мора да буде лош и промашен облик оцењивања. Ако је тест „папир-оловка“ добро конципиран, он може бити веома поуздан и ваљан инструмент за проверу знања. Али важно је да се подржи и писање дужих радова, не само писмених састава из српског језика него и есеја, реферата, извештаја и то из свих предмета које ученик слуша у неком разреду. Такве продукте није лако оцењивати, али постоје разрађене процедуре како се то ради. У Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања ускоро ће почети један пројекат који се бави баш таквим облицима писменог проверавања знања, најављује проф. Дијана Плут.

ПОВЕРЕЊЕ

Поверење и право партнерство у вези са оцењивањем централни су и за лични, људски однос ученика и наставника. Манипулације оценама, неправде, уцењивање, застрашивање, кажњавање, понекад и злостављање ученика преко оцена, један су од важних узрока школске анксиозности – која је код наших ученика прилично висока. Ја не пропуштам прилику да укажем на то колико је за превенцију насиља у школама важно правично, партнерско и ка учењу окренуто школско оцењивање. Оцењивање може да буде насилно, а на такво оцењивање ученици одговарају такође насиљем, оцењује др Плут.

АУТОРИТЕТИ

Маја Узуров, директор Основне школе „Алекса Шантић“ из Војске и Бођана (у коме су нижи разреди) у Општини Бач слаже се са оценом да у свакој школи постоје „баук“ професори, али одмах напомиње да она има „изузетан млад кадар који је прошао низ семинара и који одлично зна свој посао тако да је она уверена да у школи нема „неког баба рогу“.

– Сви су изузетно фер и коректни и јако добро функционишу – каже, уз опаску да ученици ипак морају да знају ко стоји иза и испред катедре.

Извор:“Просветни преглед“

НЕМА УСЛОВА ДЕ СЕ СПРОВЕДУ ПРОМЕНЕ

Одложена је реформа гимназија, чије је спровођење планирано од првог септембра, тако да се у школској 2011-2012. години наставља с применом важећих наставних планова – потврдио је за ”Новости” помоћник министра просвете и науке Богољуб Лазаревић.

Председник Форума београдских гимназија Миодраг Сокић каже да се још не зна како ће изгледати општа матура, која ће бити тест за упис на факултете, нити се зна се из којих ће предмета бити провера знања. А, да је усвојен предлог реформе гимназија, од нове школске године информатика би постала изборни предмет и практично је планирано њено избацивање из редовних програма.

Синдикати и професори сматрају да је неопходно да се испуни низ услова да би могло да се крене у реформу планова и програма.

– Ученици би требало да иду у школу само пре подне, да имају највише 10, а не 16 предмета као сада – наводи Сокић. – Морао би да се промени и систем оцењивања.

На одлагању је инсистирао и Национални просветни савет, који је крајем прошле године затражио од Министарства да се реформа одложи за 2012. годину. Они су објаснили да нема довољно времена да се нови наставни планови донесу и усвоје на задовољавајући начин.

ДЕЦЕНИЈУ КАСНЕ

Помоћник министра Богољуб Лазаревић образлаже да наставни планови и програми у гимназијама нису мењани протеклих десет година. Он напомиње да ће бити уведени тек након усвајања стандарда постигнућа, као што је прописано Законом о основама система образовања и васпитања.

Мала матура биће одложена за седам до десет дана, а датум одржавања биће прецизиран накнадно, изјавио је јуче Жарко Обрадовић, министар просвете и науке.– Објавићемо тачан датум, али до тада има још два и по месеца. Број изгубљених часова по школама је различит, али смо проценили да је седам дана оптимално време да свима дамо прилику да надокнаде изгубљено. Има довољно времена и нема никаквог разлога да се ствара додатна нервоза око полагања мале матуре – рекао је министар.Он каже да је збирка одштампана у фебруару, као и да је одавно позната структура задатака које ће ђаци полагати.– Померање датума одржавања мале матуре и пријемних испита за факултете јесте попуштање пред захтевима родитеља школараца, али и један политичко-маркетиншки трик – тврди Томислав Живановић, председник Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност“.Он каже да је очигледно да се Министарство просвете уплашило претњи родитеља да ће организовати протест и одобрило померање пријемних испита.

– Ипак, не верујем да то одлагања може бити дуже од две недеље, јер просто не постоје технички разлози за веће померање. Осим тога, министар просвете Жарко Обрадовић јесте и високи функционер Социјалистичке партије Србије, па како се ближе избори решио је да уради нешто што ће странци донети још неки глас – сматра Живановић.

Члан Удружења родитеља ученика, Лазар Бошковић каже да је само делимично задовољан одлагањем пријемних испита и додаје да се плаши да је то само још једно замазивање очију јавности од стране министра просвете.

– Најпоштеније би било да се уради онако како и тражимо, да се пријемни испити укину, а да се деца уписују на основу успеха из основне, односно средње школе. Ипак, и ово је неки помак. Наравно, уколико министар испуни обећање, а многа је до сада прекршио – рекао је он.

Он каже да најава министра о одлагању пријемних испита не значи да се то удружење примирило.

– Потребно је да видимо да ли ће до одлагања и доћи и колико ће оно бити. У Удружењу и даље сматрамо да пријемни испити у овом облику не би требало да буду одржани ове године – каже Бошковић.

Председник Форума београдских гимназија Миодраг Сокић сматра да никаквих разлога за померање мале матуре нема и да је то маркетиншки потез министра.

– Ствара се непотребна тензија код родитеља и нова гунгула у јавност, а чињеница је да су ученици имали и имају довољно времена да се квалитетно припреме за испите до јуна – рекао Сокић.

Нема обнове школа у Краљеву

Представници синдиката просветних радника изјавили су данас да, пет месеци после земљотреса, није почела санација ниједне школе у Краљеву и позвали Министарство просвете да пронађе начин на који ће се регулисати одвијање наставе и бити изједначени ученици завршних разреда основних и средњих школа у том граду са другима у Србији.

Директори одлучују

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић рекао је да настоји да се на сваки начин створе услови да штрајк просветних радника не остави последице по учење и надокнаду градива.

– На директорима школа је да организују наставу, али не може се универзални модел надокнаде давати за све, јер је реч о школама које су на различите начине учествовале у штрајку – рекао је Обрадовић.

С. Миловановић

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

 САОПШТЕЊЕ

у вези са Упутством за надокнаду изгубљеног радног времена у току штрајка, Министарства просвете и науке, бр. 614-02-180/2011-12, од 04.04.2011. године

Изненађени смо и забринути садржајем наведеног Упутства, које представља прекршај прве тачке Споразума, потписаног 01.04.2011. године и грубу повреду начела социјалног партнерства.

 Забрињавајуће је што се овим Упутством угрожавају и права ученика (повећавањем броја наставних дана, предвиђених законским и подзаконским актима), подстиче дневно преоптерећење ученика (са више од максималних 8 часова дневно) и ремети структура наставног плана и програма.

 Упутство за надокнаду не само што представља технички неизводљив захтев, већ и онемогућава довољно времена и простора за остварење свих других облика образовно-васпитног рада.

 Као могуће последице очекујемо не само револт родитеља, већ и избегавање ученика да похађају наставу. Чињеница је да је овакав предлог надокнаде часова пропуштених током штрајка у супротности са Споразумом као и са обећањем министра просвете и науке да ће у овом процесу бити испоштована права и интереси ученика. Водећи рачуна управо о томе, сматрамо да се надокнада свих облика образовно-васпитног рада мора односити на оне ученике којима је то потребно, без условљавања оних који су у потпуности савладали програм.

 Још једну препреку у остваривању захтева из Упутства представљају Књиге евиденције које не садрже довољан број рубрика за евидентирање свих надокнађених часова.

 Напомињемо да је терминолошки неоправдан и неприхватљив израз «изгубљено радно време у току штрајка» те да се «на мала врата» поново активира појам «ефективних часова рада».

 ГСПРС „Независност“

Упис првака у основне школе у Нишу, започет пре неколико дана, донео је велику борбу за нове ђаке. Није никаква реткост, нити чудо да се у градским вртићима последњих недеља могу сусрести представници појединих основних школа који бораве у њима само са једним задатком – да привуку што више малишана у своје образовне установе. Јер, како тренутно ствари стоје, може се лако догодити да школе из централног градског језгра не упишу довољан број првака, а да, на другој страни, у образовним установама на периферији и на ободу Ниша не буде места за све нове ђаке.
О парадоксалној ситуацији начелник Школске управе Министарства просвете Нишавског округа Живомир Јовановић каже:

– Понавља се ситуација од пре неколико година. Док је интересовање родитеља за поједине школе и упис малишана велико, а то важи за школе у новим насељима на градском подручју која су никла и подигнута последњих година и где су школе пуне, за друге, у центру Ниша, знатно је опало. Све је последица већег насељавања нових делова града, где је углавном млађа популација, док у централном градском језгру преовладава претежно становништво старије доби и где је, разумљиво је, мање мале деце.

Појава представника основних школа у вртићима, где се пропагандом лобира за одређене школе и маркетингом покушава привлачење већег броја будућих првака, није незаконита, истиче Јовановић и додаје:

– Право је родитеља да упише своје дете у коју год школу жели или коју изабере. Менаџери, значи, раде дозвољен посао. Бојим се да ће се појавити други проблем, да ће сутрадан, када почне школска година, родитељи који станују на периферији а одлуче да свог малишана упишу у неку од школа у центру града свакога дана морати да га доводе до школе и враћају кући само да би похађало неку од оних у центру Ниша – а не школу коју има у комшилуку и свом насељу.

Нишке школе из центра града тврде да у континуитету, преко целе године, а не само сада у време уписа, раде на промоцији својих установа и програма у њима за будуће прваке. Организују се, сазнали смо, и састанци са родитељима деце из предшколских установа, на којима се представљају успеси ученика претходних генерација из школа не само у настави, већ и на ђачким такмичењима. До сада је, речено нам је, такав промотивни и менаџерски рад дао добре резултате. У школама које су на пример на почетку школске 2009/2010. године у првом разреду имале једва по шездесетак првака већ у овој школској години имају и по три одељења по 30 ђака. На тај начин обезбеђује се и пун фонд радних часова за учитеље и наставнике у школама и решава, односно избегава проблем могућих технолошких вишкова наставног кадра због мањка нових ђака.

Т. Тодоровић

Ја сам мајка двоје основаца и професор и купила сам још један уџбенички комплет. Мој син лакше памти када подвлачи разнобојним маркерима и не желим да буде под стресом ако нешто случајно запише или подвуче…Замислите дете које треба код куће да уради 14 задатака. Пошто не сме да пише и брише по уџбенику, прво ће морати да их препише у свеску, па тек онда да их ради, а то дуго траје. Осим бесмисленог губљења времена, крајњи ефекат ће бити да ће деца изједначити знање и преписивање, да ће сматрати да је учење нешто бесмислено, а књига нешто што је пролазно. Не треба заборавити да је уџбеник у сиромашним породицама често једина књига која је у кући и штета је што дете на крају године мора да је врати…

Ове две приче – мр Иване Пејоске и др Александра Бауцала са Филозофског факултета сликовито илуструју полемику која се ових дана развила у јавности око пројекта бесплатних уџбеника. Тим поводом је Удружење „Родитељ” јуче затражило од просветних власти да не примењују овај концепт док не буде обезбеђен новац да школске књиге ученици добију на трајно коришћење. По мишљењу родитеља окупљених у овом удружењу, али и стручњака, бесплатне уџбенике требало би да добију само деца из социјално угрожених породица, без обавезе враћања књига на крају школске године.

Драгана Соћанин, председница овог Удружења, каже да родитељи нису консултовани, да се занемарује суд стручне јавности и да се усваја нешто што може имати трајне штетне последице по сву децу.

– Наши уџбеници су напредовали последњих година и бојим се да је ова иницијатива у супротности са савременом педагошко-психолошком науком. Раздвајање уџбеника на уџбеник и радну свеску озбиљан је посао, а не своди се на то да се само „ишчупају” линије на којима ће дете писати и зато се бојим да није остало довољно времена до почетка наредне школске године – сматра Љиљана Видовић, потпредседница Педагошког друштва Србије.

Са тим се слаже и др Десанка Радуновић, председница Националног просветног савета, која поставља питање легалности нових уџбеника.

– То нису уџбеници које је НПС препоручио и они ће морати поново на проверу, а питање је чак и ако је све како треба колико брзо је могуће читав посао завршити – указује др Радуновић и додаје да ће ово питање вероватно бити на дневном реду наредне седнице НПС:

Председник Центра за демократију др Драгољуб Мићуновић, који је био домаћин недавног округлог стола на тему „Коме сметају бесплатни уџбеници”, сматра да враћање школских књига има васпитну функцију, јер ће се код деце развити поштовање и љубав према књизи с једне стране и солидарност с друге.

– У многим земљама се тако ради и показало се да то функционише. Не видим зашто се прави велики проблем од питања да ли деца треба да врате или да чувају уџбенике за успомену. Ко чува те уџбенике после школовања, пођите од себе? То су веома ретки библиофили – каже др Мићуновић.

Министар просвете и науке др Жарко Обрадовић одговара да не мисли да је јерес тражити од родитеља и од деце да воде рачуна о књигама и да је невероватно како је племенита идеја – да 80.000 ученика основне школе добије бесплатне уџбенике – „дочекана на нож”.

– За многе се иза целе приче око уџбеника крије чаробна реч која се зове – профит, јер тржиште уџбеницима је „тешко” од 30 до 90 милиона евра сваке године. Од првог разреда до завршетка средње школе учи 905.000 деце. Узмите цене комплета и помножите, па дођите сами до одређеног закључка. То некад нема везе са образовно-васпитним методама – рекао је министар на овом скупу.

С. Г.

———————————–

Издавачи тврде да нису профитери

„За издаваче кажу да су профитери и да из личног интереса не подржавамо овај пројекат. То није тачно, апсолутно нисмо против бесплатних уџбеника, али на овај начин неко руши квалитет школских књига. Осим тога, чињеница је да ће сигурно половина родитеља купити још један комплет”, каже Гордана Кнежевић Орлић, председница Извршног одбора Удружења издавача уџбеника и учила Србије и директорка издавачке куће „Клет”.